Regionalna analiza: Koliko je efikasna PROTIVGRADNA ZAŠTITA?

Regionalna analiza: Koliko je efikasna PROTIVGRADNA ZAŠTITA?

Od kraja maja protivgradna odbrana u Srbiji dejstvovala je svakodnevno, kažu nadležni. U okolini Zrenjanina, Žititišta, Kruševca, Arilja oštećene su poljoprivredne kulture na oko 2.000 hektara. Važno je da se u regionu svi brane od grada, kažu stručnjaci. Mađarska, Republika Srpska i Srbija unapređuju sistem protivgradne odbrane, a Hrvatska to ne radi.

Iako je u poslednje dve nedelje protivgradna odbrana u našoj zemlji dejstvovala gotovo svakodnevno, grada je bilo u okolini Čačka, Zrenjanina, Arilja, Kruševca, Ivanjice.. Dok poljoprivrednici sabiraju štetu, stručnjaci tvrde da bi ona bila daleko veća da rakete nisu ispucavane.

A kako izgleda kada protivgradna odbrana ne funkcioniše znaju u Hrvatskoj, gde su pre nekoliko dana nanosi leda dostizali i 70 centimetara. Zbog toga raspravljaju da li ponovo pokrenuti sistem od kojeg su odustali pre nekoliko godina.

„Neka ih vrate, neka ponove kaj je bilo pre. Pomoglo je. Bilo je malo tučice, ali ništa nije škodilo, imali smo svega, a sada nemamo ništa“, kaže Dragica Zgorelec iz Zagorskih Sela.

Marija Vučković, ministarka poljoprivrede, kaže da ne postoje dokazi da je sistem protivgradne zaštite efikasan.

„Ne postoje stručni i znanstveni dokazi. Ja ponavljam ono što govore i pišu oni koji su za to zaduženi“, rekla je Vučkovićeva.

„Mogli bismo napraviti jedan eksperimet. Pa da Varaždinsku i Međimursku županiju branimo, a Krapinsko-zagorsku ne ili obrnuto, jer očito kad elementarne nepogode i nevreme dođe, pogode sve tri županije i da vidimo da li ima razlike ili nema“, kaže Željko Kolar, župan krapinsko-zagorski.

U Republici Srpskoj bi do kraja godine trebalo da bude završen projekat postavljanja automatskih stanica u Podrinju, koji sa milion evra finansira Srbija.

„To će u značajnoj meri da olakša protivgradnu zaštitu u Republici Srbiji jer 70 odsto prodora, bar na ovom našem području dolaze sa jugozapada, zapada i severozapada. To je ono što nanosi najveće štete u podrinjskom delu Srbije. U Republici Srpskoj mi nemamo puno prodora koji dolaze sa istoka tj. iz Srbije, to je svega 20 odsto gradonosnih oblaka koji dolaze u BiH“, kaže Tihomir Dejanović, direktor JP „Protivgradna preventiva Republike Srpske“. 

Nadležni kažu da je efiksanost smanjenja štete od grada u Srbiji između 63 i 74 odsto. Ističu da je važno da se ceo region štiti od gradonosnih oblaka, jer za njih nema državne granice.

„Ako mi počinjemo da dejstvujemo duž graničnih delova Drine, Dunava, reagensu je potrebno vreme da deluje dvadsetak minuta da bi se stvorilo sitno zrno grada koje će naneti manju štetu poljoprivrednim kulturama. Pojedini procesi su izuzetno brzi i do 80 kilometra na sat, efekat reagensa je jako mali u graničnim predelima dok oblak ne uđe u dubinu teritorije“, kaže Zoran Babić, načelnik Centra odbrane od grada.

Od početka sezone, protivgradna odbrana u Srbiji dejstvovala je 22 dana, a potrošeno je 4.850 raketa.

autor:RTS, foto: Protivgradna preventiva Republike Srpske

Share

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.