Njemačka obećava da neće biti gužvi na granicama.
Putnicima se savetuje da nose lične dokumente ili vize, ukoliko se radi o državljanima zemalja koje ne pripadaju Šengenu.
Njemačka policija je počela da sprovodi strože kontrole na svim kopnenim graničnim prelazima, a vlasti se trude da umire susjedne zemlje koje su se uznemirile zbog „okončanja Šengena“.
Nakon terorističkog napada koje je izveo tražilac azila, njemačke vlasti su najavile da ponovo uvode granične kontrole kako bi se obračunale sa neregularnim migracijama.
To znači da policija može da proverava vozače na granici sa Luksemburgom, Belgijom, Francuskom i Danskom, što je u suprotnosti sa načelima Šengenske zone koja podrazumeva slobodu kretanja.
Kontrole već postoje na granicama sa Austrijom, Češkom, Poljskom i Švajcarskom.
Njemačka ministarka unutrašnjih poslova, Nensi Fezer, istakla je da neće biti proveravan svaki automobil.
„Neće biti dugih saobraćajnih gužvi već ćemo sprovoditi pametne kontrole“, navela je.
Kako su naveli, mjere će biti fleksibilne u pogledu vremena i lokacije, a mogu da se obavljaju i do 30 kilometara daleko od granice.
Putnicima se savjetuje da nose lične dokumente ili vize, ukoliko se radi o državljanima zemalja koje ne pripadaju Šengenu.
Ipak, uprkos najavama, vlasti su priznale da „privremene gužve na granicama ne mogu da se isključe“.
Njemački susjedi su već burno reagovali na ovaj potez. Poljski premijer, Donald Tusk, kazao je da su provere „neprihvatljive“ dok je tamošnji ministar spoljnih poslova, Vladislav Teofil Bartoševski, rekao da Poljska uopšte nije bila informisana unaprijed.
Njemački kancelar Olaf Šolc bi trebalo uskoro da razgovara sa evropskim liderima o dešavanjima na granici.
Kako funkcioniše Šengenska zona?
Šengenska zona uglavnom funkcioniše kao jedinstvena jurisdikcija za međunarodna putovanja, sa zajedničkom viznom politikom.
Područje je dobilo ime po Šengenskom sporazumu koji je 1985. godine potpisan u Šengenu u Luksemburgu.
Od 29 država članica Evropske unije, 23 su potpuno u Šengenskoj zoni, a dvije samo vazdušno i pomorski.
Od četiri članice EU koje nisu potpuno deo šengena, tri – Bugarska, Kipar i Rumunija – zakonski su obavezne da se pridruže u budućnosti.
Irska je zadržala mogućnost odbijanja i umjesto toga vodi sopstvenu politiku viza.
Dana 31. marta 2024. Bugarska i Rumunija pridružile su se Šengenu, ali samo vazdušnom i pomorskom granicom, a o kopnenim granicama će se razgovarati u decembru ove godine.
Šengenska zona uključuje i tri evropske mikro države – Monako, San Marino i Vatikan, koje održavaju otvorene granice za putnički promet s drugim zemljama članicama Šengena.
Šengensko područje ima gotovo 420 miliona ljudi i površinu od 4.312.099 km2.
autor:http://mondo.ba
