Kriza koja drma nemačku privredu, naročito tamošnju automobilsku industriju ostavila je bez posla na desetine hiljada zaposlenih čije su firme zatovrile pogone, proglasile bankrot ili otišle u stečaj, a ogroman broj radnika i dalje je „na iglama“ da li će i njih zadesiti ista sudbina.
Najnovije istraživanje Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena pokazalo je da se raspoloženje u Nemačkoj automobilskoj industriji dodatno pogoršalo i sve više kompanija razmatra o otpuštanju radnika.
Prema nekim procenama namačkog Ministarstva spoljnih poslova u toj zemlji živi između 400 i 800 hiljada ljudi srpskog porekla, koji sada dele teret krize sa domaćim stanovništvom i drugim stranim radnicima.
Kako se osećaju i da li strepe od otkaza i ostanka bez prihoda za sebe i svoju porodicu za Kurir Biznis iz prve ruke otkriva M. B. iz Beograda koji duže od 10 godina živi u Lipštadtu, malom gradu na zapadu Nemačke, nedaleko od granice sa Holandijom.
– Nemci su više uplašeni od otkaza nego mi stranci. Većina ljudi ovde radi u autoindustriji koja je u ozbiljnoj krizi. Oni su navikli na lagodan život, da idu na letovanja, zimovanja. Uzimali su kredite i sad su u velikom srahu kako će da ih vraćaju ako ostanu bez posla. Nije ni nama strancima svejedno, ali ovde je socijalni sistem i te kako dobro razvijen i ovde niko neće ostati na ulici, niti će biti gladan – počinje priču za Kurir Biznis četrdesetdevetogodišnji sagovornik Kurira.
Foto: Shutterstock
On ističe da radi u jednoj velikoj firmi koja proizvodi delove za autoindustriju, tačnije farove za automobile.
– U stvari ja i nisam radnik te firme pošto sam angažovan preko jedne agencije za zapošljavanje. Zbog manje tražnje proizvoda, većih troškova proizvodnje i skupljih energenata firma mora da otpusti 20 odsto radnika. Prvo se ide na dobrovoljni izbor, odnosno na to da se prvo izjasne radnici koji dobrovoljno žele da izađu uz adekvatnu otpremninu – priča sagovornik Kurira koji ima suprugu i dvoje dece.
Prema njegovim rečima visina otpremnine koju koju radnik može da dobije zavisi od više faktora.
– Otpremnina zavisi od godina staža radnika, stambenog i porodičnog statusa, odnosno broja dece i njihovog uzrasta. Radnik koji uzme ide na biro rada i ako je stariji od 58 godina ima pravo da maksimalno dve godine prima 65 odsto neto poslednje zarade. Oni koji su mlađi od 58 godina ovu novčanu pomoć sa birao primaju 12 meseci. Ako u međuvremenu ne nađu novi posao imaju pravo na socijalnu naknadu. Ona zavisi od statusa ostalih članova porodice, da li i oni ostvaruju neka primanja ili neku pomoć države. Ako nemaju drugih primanja, mogu ostvariti pravo da im socijalno dotira za stan, račune za struju i komunalije kao i mesečnu naknadu od maskimalno 540 evra po članu porodice. Ova pomoć se isplaćuje do pronalaska novog posla ili do odlaska u penziju – objašnjava sagovornik Kurira.
