Kreativni direktor “Granda” Saša Popović sahranjen je na Bežanijskom groblju u prisustvu porodice, prijatelja, saradnika i čitave estrade.
Saša Popović ispraćen je na vječni počinak uz pjesmu Zvonka Bogdana “Svirci moji”.
Sin Suzane Jovanović grlio je i tješio majku dok se opraštala od Saše.
Foto: Marko Jovanović
Opelo je držalo osmorica sveštenika, a sa Suzanom su stajali i članovi žirija “Zvezde Granda” i Lepa Brena.
Udovica Saše Popovića, Suzana Jovanović slomila se kada je stigla na groblje i sve vrijeme je grlila i ljubila njegovu sliku.
Komemoracija Saši Popoviću je počela minutom ćutanja, a prisutnima se na komemoraciji prvo obratio Voja Nedeljković.
“Okupili smo se kako bismo ispratili supruga i oca brata našeg Saleta. Za početak vas molim da ustanete za minut ćutanja. Neka mu je vječna slava i hvala”, rekao je Voja, nakon završenog minuta.
Prisutne je takođe dodatno rasplakao i insert na kom su se vidjeli snimci sa vjenčanja Saše Popovića i njegove supruge Suzane Jovanović.
Foto: Marko Jovanović
Tekst pjesme uz koju je sahranjen Saša Popović:
Svirci moji, još je rano
tek je ponoć tu
svirajte mi polagano
uspavajte nju
Propio sam tri imanja
još se smije iz čokanja
pustite je neka spava
lepa je u snu
Propio sam sto lanaca
i četiri konja vranca
pustite je neka sanja
lepa je u snu
Svirci moji, još je rano
tek je prošlo tri
još je noć pod jorgovanom
ona tamo spi
Izludi me kako diše
jorgovanom sve mirise
neće biti nikad vise
to sto noćas bi
Svirci moji, valja poći
i noć ima kraj
spržiće me njene oci
ubice me sjaj
Dan se rađa, jutro rudi
budite je, nek’ mi sudi
kažu zorom grešni ljudi
odlaze u raj
Svirci moji, valja poći
jer sve ima kraj.
autor: http://banjaluka.net
