U svom trećem pokušaju da dođe na vlast u Francuskoj, krajnje desničarska nacionalistkinja Marin le Pen nikada nije bila bliže Jelisejskoj palati, što je rezultat koji bi šokirao Zapad, a obradovao Moskvu, piše američki sajt vesti NBC.
Žestoka nacionalistkinja i evroskeptik, Le Pen ima cilj da drastično promijeni položaj Francuske u evropskoj porodici naroda, te kada su se dosadašnji predsjednik i kandidat na izborima Emanuel Makron i ona suočili u žestokoj TV-debati uoči glasanja u nedjelju, nisu samo milioni Francuza pažljivo gledali, već i 450 miliona građana Evropske unije, kao i vlade od Vašingtona do Kijeva, za koje bi ovi izbori mogli imati seizmičke posljedice.
Ako bi se Le Pen uselila u Jelisejsku palatu, zvaničnu rezidenciju šefova francuske države od 1848. godine, to bi bio ishod koji se donedavno činio nezamislivim i koji bi izazvao potrese širom Zapada, a ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu značio veliku pomoć u njegovoj kampanji da preinači ravnotežu snaga u Evropi, čak i dok ratuje u Ukrajini – piše NBC.
Makron koji traži svoj drugi mandat, bivši je bankar i liberalni centrista koji je prije pet godina izbio na scenu s novom političkom strankom, došao je na vlast s velikim ambicijama, maknuvši tradicionalne moćnike desnog centra i lijevog centra dok je pokušavao da postavi Pariz kao evropskog lidera u zapadnom savezu, ali je njegov mandat bio opterećen domaćim kritikama, pandemijom, a sada i velikim ratom.
Možda on jeste vodeći po anketama, ali njegov tehnokratski, povučeni stil daleko je od univerzalne popularnosti. Jedna žena rekla je predsjedniku tokom kampanje u četvrtak da za nju nedeljni izbori predstavljaju izbor između „kuge i kolere“.
Istraživanja javnog mnjenja od kada je par Makron-Le Pen prošao prvi krug ovog mjeseca pokazala su da Makron vodi sa oko 10 procentnih poena, sa 55 odsto. Ali razlika među njima je daleko manja nego kada su se posljednji put takmičili za mjesto predsjednika 2017.
Le Pen ima cilj da drastično promijeni položaj Francuske tako što će okončati učešće svoje držaave u najvišem rukovodstvu NATO-a, smanjiti finansiranje i poštovanje propisa EU, ograničiti pristup socijalnim beneficijama ljudima koji nisu Francuzi i zagovarati radikalno zbližavanje s Putinom, navodi NBC.
Dok rat traje u Ukrajini, Evropa razmišlja o nezamislivom: o pro-putinovskoj liderki jedne velike evropske zemlje što bi, smatraju stručnjaci, moglo da oslabi zapadnu alijansu upravo kada dobija novu važnost.
Bitan trenutak iz debate u srijedu bio je kada je Makron ukazao na veze Le Pen s Rusijom i njeno divljenje Putinu. Njena stranka je 2014. godine uzela zajam od 9 miliona evra od „Prve češko-ruske banke“ koja je navodno povezana sa Kremljem.
„Vi zavisite od ruske vlasti, zavisite od Putina“ – rekao je Makron, a Le Pen odgovorila da je ona „potpuno slobodna i nezavisna žena“. Ipak, ona je za BBC 2017. rekla da je njena politika „politika koju zastupa (tadašnji predsjednik SAD Donald) Tramp, zastupa je i Putin“. Uz to, dok mnogi francuski saveznici optužuju Putinove snage da su počinile genocid i nastoje da od njegovog režima naprave „pariju“, Le Pen predlaže samit NATO-Rusija čim se rat završi, navodi NBC.
U potpunoj suprotnosti s Makronovim ciljem, vodeći cilj spoljne politike Le Pen je da izvuče Francusku iz Integrisane strateške komande NATO-a što je njeno dugotrajno obećanje koje bi okončalo važnu ulogu te države u Alijansi. Šarl de Gol je to uradio 1966. godine, a Francuska se ponovo pridružila tek 2009. godine.
Nepovjerenje Rusije u NATO je glavni pokretački faktor u sadašnjoj krizi: jedan od Putinovih zahteva pre rata bio je da se Ukrajina trajno odrekne stupanja u NATO. Predsednik Volodimir Zelenski je potom rekao da se Ukrajina „neće uskoro pridružiti“.
A pošto bi Francuska zadržala veto na nove članice NATO-a, novi Pariz Marin Le Pen, kao skeptičan i Moskvi naklonjen, mogao bi da osujeti i sporne ambicije Švedske i Finske da se pridruže NATO-u, kao i da se vrati u dijalog s Putinom, umesto da ga dalje provocira, piše NBC.
Le Pen bi takođe smanjila uplate NATO-u i potkopala princip EU da zemlje članice daju primat propisima Unije, što bi bio još jedan potencijalni bonus za Rusiju koja sumnjičavo gleda na vojnu i geografsku ekspanziju EU.
Kao liderka krajnje desnice, Le Pen je pokušala da ublaži svoj imidž poslednjih godina i da se udalji od političkog nasleđa svog oca radikalnih stavova, a Makron se predstavljao kao veliki međunarodni državnik, ali nije mu nedostajalo kritičara kod kuće ili u inostranstvu za ono što neki tumače kao umirivanje Kremlja.
Francuski lider je razgovarao sa Putinom više od deset puta u protekla četiri meseca, uključujući petočasovni sastanak u Moskvi 7. februara, ističući sebe kao de fakto pregovarača Zapada sa Rusijom pošto su Sjedinjene Države i drugi prekinuli kontakt s Kremljm i upozorio da Rusija skuplja snage za skoru invaziju. Takođe se distancirao od snažnijih optužbi predsednika SAD Džozefa Bajdena o ruskim ratnim zločinima, podseća NBC.
Rezultat zaokreta Pariza od stava Zapada da je Moskva veliki problem, mogao bi biti doneti prekid francuske vojne pomoći Ukrajini, i nastanak velike prepreke za strože sankcije Moskvi.
Bez obzira na sve načine na koje bi izbori u Francuskoj mogli da utiču na tok rata i njegove posledice, Rusija i Ukrajina su ipak u velikoj meri bile u drugom planu predizborne kampanje, posle domaćih, francuskih pitanja.
Makron koji sada ima 44 godine, izabran je za najmlađeg predsednika Francuske 2017. godine, ali su ga više puta pratile optužbe da je deo udaljene, tehnokratske elite.
Jedno od njegovih centralnih predizbornih obećanja – povećanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 65 godina, nepopularno je i protivi mu se većina građana. Ne vole ga mnogi od 7,7 miliona glasača koji su u prvom krugu podržali levičarskog pokretača Žan-Lika Melanšona, što je navelo Makrona da pokuša da pridobije levičarske birače i etničke manjine u poslednjoj nedelji kampanje, pred glasanje u nedelju.
Ipak, analitičari kažu za NBC da je veliko pitanje šta će birači levice iz prvog kruga uraditi u drugom: možda uopšte neće ni glasati, a da bi se to sprečilo kampanja je bila fokusirana na klimatske promene i socijalnu pravdu.
Le Pen je dobila podršku govoreći o rastućim troškovima života koju je pokrenuo pokret „Žuti prsluci“ 2019, obuhvativši i glasače koji bi inače izbegavali kandidata krajnje desnice. Oni hvale i to što je Marin Le Pen govorila o ekonomskom položaju mladih, kao i to što ona najavljuje Francusku koja je „suverenija, koja ima kontrolu nad svojom sudbinom“.
Ali, domaći program Le Pen – ona predlaže i zabranu pokrivanja lica i glave muslimankama u javnosti, i radikalno smanjenje prava imigranata u odnosu na prava Francuza – mogao bi imati posledice daleko izvan Francuske.
U kolumni objavljenoj u četvrtak u nekoliko evropskih listova, nemački kancelar Olaf Šolc, španski i portugalski premijeri Pedro Sančes i Antonio Košta su napisali da je glasanje u nedelju „kritično za Francusku i za sve i svakog od nas u Evropi“.
„To su izbori između demokratskog kandidata koji veruje da se snaga Francuske širi u moćnoj i autonomnoj Evropskoj uniji, i kandidatkinje ekstremne desnice koja se otvoreno stavlja na stranu onih koji napadaju našu slobodu i demokratiju“, napisali su oni.
Zato će Zapad u nedelju netremice gledati Pariz, a gledaće i Putin, zaključuje NBC.
