Glumci Nenad Jezdić i Sergej Trifunović obilježili su mnoga domaća ostvarenja, a mnogi ne znaju da je razlika između njih manja od 3 mjeseca. Oni su zajedno studirali na Fakultetu dramskih umjetnosti u Beogradu, iako je Jezdić bio generacija iza.
Njihove studije trajale su tokom potresnih ’90-ih, koje su ostale upamćene po siromaštvu i nemaštini. Ipak, to ih nije sprečavalo da se razviju, a u prilog tome govori i priča koju je Sergej Trifunović ispričao za magazin „Nedeljnik“.
– Imali smo situaciju Nenad Jezdić i ja. On je iz Valjeva, ja iz Užica, on je godinu dana iza mene na Akademiji. Idemo kući, zadnji voz, nemamo para. Mi samo znamo da moramo kući. Gladni smo, to je 1992. godina. Ulazimo u voz i molimo Boga da prođe kondukter. Pun je voz seljaka, vuku robu. Ali ulazi kondukter, kaže: „Karte!“ Jezdić i ja nemamo nikakav dogovor i sve je čista improvizacija. Kažem Jezdiću: „Daj karte čovjeku!“ On: „Kod tebe su“, ja: „Je l’ me zajebavaš?“ „Kod tebe su.“ „Nisu, dao sam ti karte pred ulazak u voz.“ Ustasmo, kreće tuča: „Dao sam ti svoje pare, p…a ti materina!“ Ljudi skočiše da nas razdvajaju: „Momci, nemojte!“ I ode kondukter – rekao je Sergej Trifunović, pa dodao:
– Zapalimo pljuge on i ja i ćutimo. Seljaci stoje i ćute. Kad uđeš u voz, izbjegavaš da kažeš šta studiraš stvarno. Odgovoriš da studiraš pravo ili ekonomiju i niko te dalje ništa ne pita. Ako kažeš da studiraš glumu, naj*bao si. Tako smo i Jezda i ja rekli da studiramo pravo. A ovi seljaci na to: „A jeste glumci, mamu vam vašu“.
(Kurir.rs)
