Alarm za sve. Tako bi se ukratko mogla opisati situaciju u Srbiji posije dva neviđena maskara.
Svi traže odgovore na kraju drame koja se desila 3. maja u OŠ „Vladislav Ribnikar“, kada je Kosta K. izvršio masakr i ubio osmoro učenika, čuvara i ranio sedmoro.
Da li je strast prema oružju sama po sebi bila alarmirajući signal, koliko glasno se čuo poziv u pomoć nakon izopštavanja iz društva, da li je tragedija mogla biti sprečena da je problem uočen na vreme, pitali smo stručnjaka.
Neko se može razumeti u različite modele pištolja, može skupljati slike ili čitati magazine na tu temu – to još nije alarm sam po sebi.
Alarm za sve treba da se upali onog trenutka kada vidimo da se neko fascinira oružjem zato što ima realno interesovanje ili nameru da to oružje upotrebi da nekog povredi.
Ako neko istražuje kako da nabavi oružje, kako da ga sam napravi, kako da ukloni otiske sa oružja, koje oružje je najlakše sakriti i prošvercovati negde, kako sakriti telo, kako ukloniti dokaze – to su znaci za uzbunu – navodi psiholog Leo Ivanišević.
Treba obratiti pažnju na to šta se još u životu deteta dešava i obratiti pažnju na to kakvi su konkretni sadržaji na temu oružja koje dete istražuje.
Da li su u pitanju YouTube klipovi, zvanični dokumentarci ili magazini o oružju ili su u pitanju neki čudni forumi i sumnjivi sajtovi na kojima ljudi razmenjuju ideje i planove vezane za konkretnu primenu oružja u cilju osvete, terorističkog napada ili nečeg trećeg.
Odbačenost u društvu je, takođe, veoma važan signal na koji treba odreagovati na vreme.
– Izopštenost može da dovede do niza problema: depresije, anksioznosti, suicidalnih ideja, rizičnog ponašanja, samopovređivanja, antisocijalnog ponašanja i delikvencije.
Lista je zaista duga
Ljudska bića imaju jaku razvojnu potrebu za pripadnošću, a odbacivanje iz zajednice nam je svima jedan od praktično urođenih strahova, jer tokom većine naše istorije izopštavanje i proterivanje iz zajednice u surovu prirodu je značilo smrt – ističe psiholog.
Ukoliko dete nema prijatelje, roditelj treba da pokuša da otkrije razlog. Moguće je da se dete ne uklapa dobro sa decom iz škole, ali da zato ima prijatelje iz kraja ili iz sportskog kluba, muzičke škole.
– Ukoliko se dete baš nigde ne uklapa i uvek završava u konfliktima sa drugima, to je poziv roditelju da preispita svoje postupke prema detetu i ustanovi gde greši u socijalizaciji deteta.
Zatim, može (uz pomoć stručnjaka) da pokuša da promeni sopstveni pristup, kako bi dete razvilo socijalne veštine, zdravo samopouzdanje, pozitivnu i realističnu sliku o sebi, rezilijentnost i empatiju – priča Ivanišević.
Alaram za sve
Mnogi su na društvenim mrežama postavljali pitanje koja je potencijalna dijagnozna 13-godišnjeg Koste. Psiholog kaže da je nezahvalno govoriti o ovoj temi.
– Ne bih se upetljavao u ovo, mogu samo da kažem da su kriterijumi za dijagnostiku drugačiji kod dece, jer se uzima u obzir da je razvoj mozga i ličnosti još uvek u toku. Da je ovako nešto počinila odrasla osoba, mogli bismo da izvučemo neke tipične pretpostavke, međutim, to ne važi kada su deca u pitanju. U svakom slučaju, nagađanje dijagnoze nije primereno, to treba ostaviti forenzičkim psiholozima i veštacima – objašnjava Leo Ivanišević.
Na kraju je pojasnio i da nema pravila da li će dete kao žrtva nasilja i maltretiranja izvršiti masakr ili samoubistvo, već da to zavisi od specifičnosti nečije ličnosti, priče i slučaja.
Besplatni razgovor sa psihijatrom
Mnogi psiholozi insistiraju na preporukama u ponašanju roditelja u ovakvoj situaciji, pozivaju na terapije, mnogi nude čak i besplatnu pomoć, a sve u cilju da se novonastale traume i rane što pre zacele.
– Omogućavamo roditeljima koji imaju decu, a koji su povodom tragičnih događaja u strahu ili krizi da mogu da pozovu dežurnu službu između 8 i 20 h. Javiće se medicinska sestra koja će dalje uspostaviti kontakt sa prishijatrom, a on će proceniti da li razgovor može da se obavi telefonski, onlajn, da li je neophodno da dođu odmah u ordinaciju, ili će im se zakazati termin kada da dođu na razgovor. Ukoliko se javi veliki broj ljudi, biće organizovane i grupe podrške – naglašava dr Kolja Kontić, psihijatar.
autor:žena.blic.rs foto : ilustracija
