Nakon dvije masovne pucnjave u Srbiji kompletno društvo je uznemireno, a stručnjaci za mentalno zdravlje objašnjavaju da se sada nalazimo u fazi šoka.
Institut za mentalno zdravlje Srbije je odmah nakon tragedije na Vračaru otvorio telefon za podršku porodicama ubijenih, nastavnicima i učenicima i svima onima kojima je pomoć potrebna. Napominju da, kako vrijeme odmiče, sve više ljudi se javlja.
Doktorka Ana Munjiza Jovanović iz Instituta za mentalno zdravlje je rekla da je opšti utisak da vlada strah i da je želja da se ljudi osjete zaštićeno i zbrinuto.
„Kada svi zajedno krenemo da radimo na tome da se mentalno stabilizujemo u ovoj situaciji, time ćemo najviše pomoći adolescentima koji su najranjiviji i oni će prvi nekako osetiti šta je to što se dešava kod roditelja, u okolini. Ako imate društvo koje je kompletno uznemireno, ako imate roditelje koji su uznemireni i uplašeni, ako je neko osetljiviji, možda preplavljeni panikom, ili skloniji katastrofiziranju ove situacije, svakako da će mladi osetiti to i osetiti nebezbednost“, navela je ona.
Kako dodaje, cilj je da se vidi šta su to zdrave snage u zemlji i u populaciji, odnosno šta je neka sigurna mreža podrške – „kako da se sakupimo nekako u ovoj tragediji, kako da napravimo mir i onda iz toga da svi zajedno vidimo šta su bile slabe tačke i da ojačavamo sistem“.
„Nije tačno da je sistem bio nespreman i da nema mogućnosti da reaguje. Razne su neke stvari pokrenute u prethodnih godinu i po dana upravo zbog alarmantnih podataka o mentalnom zdravlju mladih, ali nažalost nemamo dovoljno ljudi koji se bave ovim problemima. Tu su ogromni napori u poslednje vreme da se poveća broj profesionalaca koji su upućeni na zbrinjavaje mladih ljudi sa različitim mentalnim tegobama“, rekla je doktorka Ana Munjiza Jovanović.
Ohrabrenje mladima da se jave
Prema njenim riječima, kako odmiče vrijeme, sve više ljudi se javlja na broj telefona za psihološku podršku, oni koji su neposredno bili uključeni u cijelu tragediju, ali i ljudi iz cijele Srbije koji sad postaju mahom preplašeni i prestravljeni zbog svega što se dešava.
„Značajno nam je da naglasimo i ohrabrimo mlade da se jave, jer se oni u najmanjoj meri javljaju. Mnogo više se javljaju bake, deke, roditelji, odrasli, okolina, a to i jeste jedan od, na neki način, uzroka cele ove situacije. Istraživanja su pokazala da se negde oko 18 odsto mladih koji imaju menatalne tegobe javlja za pomoć, što je izuzetno nizak broj“, rekla je doktorka.
Objasnila je da je jedna stvar kako razgovarati sa mladom osobom kojoj je potrebna pomoć, a druga stvar je kako razgovarati sa mladim ljudima koji su na neki način traumatizovani svim ovim što se dogodilo.
„Nisu svi učesnici ovakvog akcedenta podložni traumi, to je ono što je dobro. Statistika kaže da trećina ljudi razvija traumatske simptome nakon ovakvih dešavanja i ono što nas koji radimo sa mladim ljudima koji imaju mentalne probleme najviše brine jeste da ono što se sad dešava je stanje šoka, i da će uvid u sve ovo što se dešava, odnosno konktakt, krenuti da nastupa tek u narednih mesec dana. Dakle, traumatska reakcija se razvija u prvih mesec dana. Prvi dan, dva, tri je stanje šoka. Tek nakon toga kreću da se razvijaju ostali simptomi slabije emocionalne regulacije, kognitivni simptomi, ta mešavina osećanja, od stida, straha, bespomoćnosti, ljutnje, nemoći, besa, potrebe osvete. To negde tek treba da se dešava, ne znači da će svako biti traumatski pogođen“, kaže Munjiza Jovanović.
Upozorila je da jako veliki broj mladih ne samo u Srbiji nego i u svijetu, pogotovo poslije kovida, ima sve više mentalnih tegoba.
„Najveći porast depresivnosti, anksioznih poremećaja, poremaćaja vezanih sa stresom. Iz godine u godinu imamo sve veći broj mladih koji se obraćaju za pomoć. Mnoga istraživanja pokazuju da imamo značajan porast broja mladih koji imaju mentalne tegobe i nažalost, nas ova sitacija nije iznenadila jer to je ono što je uvertira u sve ovo što se dogodilo, agresija je finalni čin eskalacije“, rekla je doktorka.
Govoreći o konkretnoj situaciji u kojoj se nalazimo, doktorka kaže da prvo treba svi da pokušaju da se ponovo reintegrišu, da se zbrinu ljudi koji su uplašeni i uznemireni, da se napravi mir i da se izađe iz tog inicijalnog stanja šoka.
„Pa da onda ponovo radimo na poverenju, na sigurnosti, na vraćaju, pri tom škola treba da bude sigurno mesto, i škola jeste sigurno mesto, roditelji treba da se obrate nastavnicima, i nastavnici i roditeljima i oni treba da se dogovaraju sa nama“, navela je Munjiza Jovanović odgovarajući na pitanje o obezbjeđivanju povratka djece u školu.
Navela je da je potrebno zaštititi se od količine raznih informacija koje se primaju putem medija da bi na prvom mjestu zbrinuli mentalno zdavlje.
„Kada je čovek u stanju šoka, teško da može da primi neke informacije, da dublje razmišlja o njima, da ih korisno preuzme i kasnije procesuira. To se dešava nakon što prođe inicijalna faza. Sada u ovom mometu sve ove informacije ljude koji su već u šoku samo dodatno uzmeniravaju, podižu nivo straha, nesigurnosti, zabrinutosti. Osoba koja se oseti loše treba da se, na prvom mestu, podseti šta je to njena rutina tokom dana, da pokuša da je zadrži, rutine u ishrani, spavanju, dnevnim obavezama, da pokuša da smanji kontakt sa medijima i informacija vezanim za traumatske događaje, da pokuša da nekako, ukoliko je potrebno, govori najužem krugu, svojoj mreži podrške ljudi koji to predstavljaju, da nađe prostor, da se konsoliduju te informacije, da se umiri – sport, fizička aktvnost, zdravi stilovi života, hobiji“, navela je Munjiza Jovanović.
autor:nezavisne.com foto:nezavisne.com
