Nataliaj Jokić, DJEVOJČICA KOJA U NARUČJU MAJKE BJEŽI OD „OLUJE“
Supruga najboljeg košarkaša proterana iz Krajine – imala je samo sedam mjeseci
DVA puta je Natalija Jokić bila na naslovnoj srani „Novosti“.
Prije 28 godina i ovih dana.
Prvi put kao beba, nešto malo mlađa od njene malene kćerke Ognjene, a ovih dana kao supruga slavnog Nikole Jokića, najboljeg košarkaša planete.
Momka koji je proslavio Denver, Srbiju i pomerio granicu sporta, koji će se, od sada, mjeriti po rezultatima „derana iz teg Sombora“.
Reporteri našeg lista „upoznali“ su Nataliju u danu užasa za srpski prognanički narod iz Krajine.
Bio je 6. avgust 1995. godine.
U naručju majke bježala je od „Oluje“.
Vreo dan. Tanka linija između života i smrti ispred starog mosta na Sremskoj Rači.
Primamo vest: izbeglice iz Krajine ne mogu u Srbiju.
Vest se širila kao zaraza. Ljudi iznemogli na dugom putu bez hrane, vode.
Bez nade u povratak, padali su od očaja.
Napred im ne daju, nazad nemaju kud.
Iza njih je imovina ostala u plamenu.
Iza njih su ostali grobovi.
Na brzinu iskopane plitke rake.
Ovaj život, dovde pretekao u zavežljaj je stegnut.
Čitav život, jedan zavežljaj.
U koloni nedaleko od mosta prema Semberiji, majke sa decom.
Starci zaleđenih suza.
Za hranioce ne znaju.
Sinovi ostali da brane Krajinu, pa i ovi nemaju šta da traže u skutima majke Srbije.
Preveliki je teret na njoj.
Nije ovo prvi egzodus.
Primila je u maju hiljade izgnanih iz Zapadne Slavonije.
Pre toga izbegle iz Bosne i Hercegovine… U tom grotlu, u tom mravinjaku od ljudi, u vrisku i jauku, u dečjem pisku i plaču, uz dotrajali „jugo“ – mlada žena uz grudi privija bebu.
Devojčicu još nenaviklu na flašicu, a majci od stresa presušilo mleko.
Uz njih, nesvesna kuda ih put vodi i da li će odavde ikada da ga nastave, privija se nešto starija curica ove porodice.
Prevalili put od Veljuna kod Slunja do Rače, noseći sav jad neprekidne kolone, nadajući se nekom mestu spasa.
NATALIJA JOKIĆ, DJEVOJČICA KOJA U NARUČJU MAJKE BJEŽI OD „OLUJE“
Preveliki je teret na njoj.
Nije ovo prvi egzodus.
Primila je u maju hiljade izgnanih iz Zapadne Slavonije.
Pre toga izbegle iz Bosne i Hercegovine… U tom grotlu, u tom mravinjaku od ljudi, u vrisku i jauku, u dečjem pisku i plaču, uz dotrajali „jugo“ – mlada žena uz grudi privija bebu.
Devojčicu još nenaviklu na flašicu, a majci od stresa presušilo mleko.
Uz njih, nesvesna kuda ih put vodi i da li će odavde ikada da ga nastave, privija se nešto starija curica ove porodice.
– Mi smo Maćešići.
Ovo je Maja, tri i po godine ima. A, ovo Natalija, sedam meseci tek napunila.
Prva je beba rođena u ovoj godini, u Krajini – pričala nam je mama Danica.
Pokušavala je da uspava malenu Nataliju. Ljuljala je u rukama gotovo klonulim od tereta.
– Nama je ovo druga bežanija.
Živeli smo u Karlovcu. Kada tu više nije bilo života, pobegli smo u Slunj.
Sada ponovo bežimo, a ne znamo kud.
Znamo da više nema nazad. Ako nas neće Srbija, neko će nas, negde, valjda primiti.
Malena Natalija uprla pogled u objektiv foto-aparata.
Samo što ne zaplače, ali je izdržala.
Maja se zabavila nekavim slatkišima.
Sutradan, 7. avgusta, u „Večernjim novostima“ na našoj naslovnoj strani, fotografija majke Danice i njenih devojčica odslikala je sav užas prognanog naroda zaustavljenog ispred mosta na Sremskoj Rači.
Na toj fotografiji lepa negovana beba u naručju majke koja beži od „Oluje“, danas je lepa
supruga viteza košarke.
Stub porodice, kako za nju govori njen Nikola.
Podrška i istinski oslonac.
autor:https://www.novosti.rs/reportaze/vesti/
