Ukrajinski vojnici očajni
Ukrajinske posade koje rade na tenkovima Abrams koje su isporučile SAD rekle su o nizu slabosti i nedostataka oklopnih vozila, dovodeći u sumnju njihovu korisnost na ratnim linijama fronta koje se stalno menjaju.
Donaciju je najavio američki predsednik Džo Bajden kao dokaz „trajne i nepokolebljive posvećenosti Sjedinjenih Država Ukrajini“.
Novinari CNN-a bili su prvi reporteri koji su videli M1 Abrams u Ukrajini, na lokaciji na istoku zemlje, gde je bilo vidljivo oko šest vozila, koja su se skrivala u lišću.
Posada obučena u Nemačkoj rekla je da vozila – glavni borbeni tenk američke vojske vredan 10 miliona dolara koji se koristio u Iraku protiv snaga Sadama Huseina i pobunjenika – nemaju oklop koji bi mogao da zaustavi moderno oružje.
„Njegov oklop nije dovoljan za ovaj trenutak“, rekao je jedan član posade, pozivni znak Džoker.
„To ne štiti posadu. Zaista, danas je ovo rat dronova. Dakle, sada, kada tenk izađe, oni uvek pokušavaju da ih pogode.“
Njegov kolega dodao je da su oni „meta broj jedan“.
FOTO: SHUTTERSTOCK
Ukrajinski vojnici očajni
Posada je CNN-u pokazala svoje pokušaje da pričvrste aktivni oklop na jedan oštećeni tenk.
Koristili su ploče od plastičnog eksploziva koje, kada ih pogodi metka, detoniraju i pružaju zaštitnu kontraeksplozivu.
Svih 31 Abramsa raspoređenih u Ukrajini angažovan je u blizini linije fronta na istoku, prema zvaničnicima 47. mehanizovane brigade, koji su ih sve primili.
Ukrajinski zahtev za Abramse, složene i teške tenkove, izazvao je značajnu debatu početkom 2023, pošto američko vozilo ima složen lanac snabdevanja. Neke verzije čak rade na mlazno gorivo.
Zvaničnici Pentagona su u aprilu rekli da su Abramsi povučeni sa prve linije fronta zbog pretnje ruskih bespilotnih letelica, iako je 47. rekao da su neki i dalje u akciji, uprkos nedostacima koji su se materijalizovali.
Većim delom ukrajinske linije fronta sada dominira upotreba samouništavajućih bespilotnih letelica, sićušnih i preciznih uređaja koji mogu da preplave pešadiju, pa čak i da izazovu značajnu štetu tenkovima.
Pojava ovih dronova sa vidom prvog lica (FPV), kojima su upravljali vojnici koji nose naočare za igre, promenila je prirodu rata, ograničavajući kretanje i uvodeći novi element ranjivosti na oklopna vozila.
Ova ukrajinska posada naučila je za ograničenja Abramsa na teži način, u žestokim bitkama oko grada Avdijevke, nad kojim je Rusija konačno preuzela kontrolu u februaru.
Vozač je izgubio nogu kada je oklop bio probijen.
Ipak, tenkove ne opterećuju samo inovacije – čini se da i oni imaju tehničkih problema.
Jedan, parkiran ispod drveta, bio je skoro nepokretan tokom posete novinara CNN-a, zbog problema sa motorom, kaže posada, uprkos tome što je vozilo upravo otpremljeno iz Poljske.
Oni se takođe žale na to kako, po kiši ili magli, kondenzacija može da sprži elektroniku u vozilu.
FOTO: SHUTTERSTOCK
Municija je takođe problem, kao i drugde na ukrajinskoj liniji fronta.
Kažu da izgleda da imaju pogrešan tip za borbu u kojoj se nalaze.
„Ono što imamo je više za direktne borbe između tenkova, što se dešava veoma retko“, rekao je Džoker.
„Mnogo češće radimo kao artiljerija. Morate rastaviti drvored ili zgradu.
Imali smo slučaj kada smo ispalili 17 metaka u kuću, a ona je i dalje stajala.”
Ruski analitičari su ismevali loše performanse tenka, nazivajući ih „praznim limenkama“.
Ruske snage su uhvatile jedan model i, oštećen, prodefilovao Crvenim trgom.
Ukrajinska posada izrazila je frustraciju što su tenkovi napravljeni za NATO stil ratovanja, u kojem vazdušna snaga i artiljerija pripremaju bojno polje pre napredovanja tenkova i pešadije.
Kijev je dugo žalio zbog nedostatka artiljerije i vazdušnih snaga.
„Oni to nikada ne bi uradili“, rekao je Džoker, o vojnicima NATO-a koji preduzimaju isti napredak kao oni bez vazdušne podrške.
Prešao je na engleski da oponaša NATO vojnika:
„Pozovite avijaciju, pozovite artiljeriju“, rekao je. „Nemamo avijaciju i artiljeriju.
Imamo samo tenk. I to je problem
Portparol ukrajinskog ministarstva odbrane rekao je za CNN da „Ukrajina sada testira i poboljšava opremu koja u početku nije bila pripremljena za naš rat“.
Bajdenova odluka da isporuči Abrams došla je nakon što su evropski saveznici obećali da će poslati svoje borbene tenkove početkom 2023. uoči neuspele letnje protivofanzive Ukrajine prošle godine, korak koji je nekoliko meseci ranije smatran nezamislivim.
Kijevski saveznici su polako progutali crvene linije opreme koju su nekada odbijali da isporuče. F-16 bi mogli da stignu u Ukrajinu u narednim mesecima.
Oleksandr Sirski, ukrajinski vojni komandant, rekao je u ponedeljak da je potpisao početnu dokumentaciju kojom bi se dozvolilo Francuskoj da pošalje vojne trenere u zemlju kako bi pokušali da preokrenu hitan problem ljudstva na linijama fronta.
Francusko ministarstvo odbrane odbilo je da potvrdi plan, ali je saopštilo da se o njemu, kao i o drugim idejama, dugo raspravlja.
Ovaj potez bi označio značajnu eskalaciju umešanosti Zapada u rat, koji je sada već ušao u treću godinu.
Čini se da je ukrajinsko ministarstvo odbrane kasnije ublažilo ta očekivanja, rekavši u izjavi za CNN da je „započelo internu dokumentaciju kako bi krenulo napred kada odluka bude doneta“.
Za Abramsovu posadu, svako kašnjenje u opremi ili pomoći košta živote prijatelja.
„Imam samo jedno pitanje“, rekao je Džoker o pomoći SAD.
„Zašto ovo traje toliko dugo i (dolazi) delimično? Gubimo vreme. To je smrt za nas.“
Kurir.rs/CNN