Račić o sankcijama: Pravne norme poražene pod pritiskom sile

„To je televizija koja nije imala u svom programu politike i više je bila orijentisana prema zabavi i u kojoj je radilo 80 ljudi. UNA je imala ambiciju da proširuje svoj program i da bude regionalno prisutna u svim zemljama zapadnog Balkana“, rekao je Račić.

Kako kaže, to je činjenica koju je jako teško objasniti.

„Nažalost, sankcije OFAK-a su dale efekta i već imamo kompaniju koja nije uspjela da pronađe rješenje. To će, svakako, biti mrlja na onome ko je te sankcije uveo jer je tom odlukom ugasio radna mjesta i doveo u pitanje egzistenciju radnika i njihovih porodica“, rekao je Račić.

Dodaje da uvođenje sankcija firmama i gašenje UNA TV nije u skladu sa pravilima koja kaže u evropskom zakonodavstvu.

„Jednostavno u određenom momentu neke pravne norme pod pritiskom sile su poražene. U ovom momentu pritisak i sankcije OFAK-a su takve da institucije Srpske mogu teško da nađu rješenje za borbu protiv tih sankcija“, napominje Račić.

„Danas bilo koja poslovna banka bez SVIFT-a ili korišćenja master ili viza kartice ne može da opstane. Ako bismo ušli u situaciju da se bilo koja banka Republike Srpske ugrozi onda bi to bio veliki udarac za privredu Srpske što je u ovakvim okolnostima jako opasno“, rekao je on.

Privredni ambijent u Srpskoj je dosta kompleksan.

„Mi oko 70 odsto spoljnotrgovinske razmjene vršimo sa zemljama ЕU, sada imamo situaciju da je došlo da pada tražnje na zapadnoevropskom tržištu i da je kriza koja je nastala kao rezultat sukoba u svijetu uticala na strah i neizvjesnost kod građana u Еvropskoj uniji koji su smanjili potrošnju.

„To se preslikava na naše tržište i imamo pad izvoza u ovih šest-sedam mjeseci sedam odsto i došlo je do pada industrijske proizvodnje“, rekao je Račić.

Napominje da je situaciju dodatno usložio paket sankcija koji je uveden jednom broju kompanija u kojima je zaposlen veliki broj ljudi.

„Uglavnom se tu radi o mladim ljudima koji su i korisnici stambenih kredita i koji su u fazi stvaranja porodica. Postoje brojni projekti koji se tiču digitalizacije javnog sektora i privrednih društava koji su dovedeni u pitanje i potrebno je tražiti rješenje“, rekao je on.

„Druga najveća posjeta privrednika Srbije Srpskoj“

Predsjednik Područne Privredne komore Banjaluka Goran Račić rekao je da je izuzetno zadovoljan onim što je juče urađeno u okviru poslovnog foruma na kojem su učestvovali privrednici iz Republike Srpske i Srbije.

Kaže da je riječ o drugoj najvećoj posjeti privredne delegacije Srbije Republici Srpskoj.

„Prva je bila u doba kada je bila privatizacije Telekoma, Dunav osiguranja i onih najvećih investicija iz Srbije. Ovo je drugi put da dođe skoro 40 privrednika iz Srbije. Učestvovalo je i 40 privrednika iz Srpske koji su bilu učesnici poslovnog foruma i koji su imali priliku da razgovaraju sa privrednicima iz Srbije“, rekao je Račić gostujući u našem ATV jutru.

Ističe da su privrednici iz Srbije veoma zadovoljni onim što su imali priliku da vide i čuju od predstavnika Vlade Srpske i Srbije ali i predstavnika Privredne komore.

Partner u organizaciji poslovnog foruma privrednika Srbije i Srpske je bila i Privredna komora Srbije.

„Ono što je značajno jeste da su svi privrednici Srbije pozitivno ocijenili poreski sistem Srpske, mogućnost da se ne oporezuje dividenda. To je nešto što je za njih interesantno i što će u narednom periodu predstavljati jednu od činjenica na osnovu koje će donositi odluku da investiraju u Srpsku“, rekao je Račić.

Srbija je Republici Srpskoj najveći spoljnotrgovinski partner.

„Oko 16-17 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmjene je između Srpske i Srbije. To je oko milijardu evra“, rekao je on.

Kako kaže, razmjena između Republike Srpske i Srbije je u zadnje tri-četiri godine dosta kvalitetnija nego što je to bilo ranije.

„Ranije smo u Srbiju najviše izvozili otpadni papir, onda željezne konstrukcije a danas je to električna energija i to je popravilo naš spoljnotrgovinski bilans tako da je danas pokrivenost izvoza uvozom oko 73-74 odsto“, dodao je.

Prostora za unapređenje spoljnotrgovinske razmjene između Republike Srpske i Srbije ima, kaže Račić.

„Moramo raditi na olakšanju procedura na graničnim prelazima. Moramo doći u situaciju da se priznaju sertifikati i svi dokumenti koji prate robu između nas i Srbije. Nažalost, proces CЕFT-e koji je omogućio slobodnu trgovinu na ovom prostoru to nije uredio i to sve ide veoma sporo. Duži niz godina se čeka na mogućnost olakšanja tih procedura ali to nije dalo rezultata“, rekao je on.

Podsjeća da je Srbija taj problem sa Makedonijom i Albanijom riješila kroz Otvoreni Balkan.

„Nažalost, BiH nije imala konsenzus oko pristupanja Otvorenom Balkanu. Mislim da bi Srbija i BiH trebalo da to urede međudržavnim sporazumima“, rekao je on.

Dodaje da će Privredna komora, zajedno sa Privrednom komorom Srbije, u narednom periodu inicirati prema Savjetu ministara i Vladi Srbije da otklone sve nedostatke koji bi omogućili da se proces razmjene i prateće dokumentacije međusobno prizna i da nema tih zastoja.

„To poskupljuje samu proceduru izvoza a dolazimo i u situaciju da uvoznici danima čekaju da se roba pregleda“, rekao je on.

Račić dodaje da Republika Srpska, osim električne energije, u Srbiju izvozi lijekove, proizvode drvne industrije, željezo i željezne konstrukcije.

„Mi u Srbiju izvozimo rude koje se koriste za rudnike u Srbiji koji su omogućili da se elektroenergetski sistem spasi od kriza koje su imali u rudnicima. Svakodnevno se iz rudnika u Srpskoj izveze desetak kamiona za Srbiju što je popravilo naš spoljnotrgovinski bilans“, kaže on.

autor:http://atvbl.rs