GLAS: Koliko situaciju otežava činjenica da u cijelom regionu samo Srpska i Srbija odbijaju da postanu članice NATO saveza?
DODIK: Bilo je nemoguće očekivati da Republika Srpska i Srbija pristanu da budu članice nakon što su nas bombardovali, gađali osiromašenim uranijumom i ostavili posljedice koje pogađaju čak i nerođenu djecu. Politički, a ni moralno, ni ljudski, nije moguće da to progutamo. S druge strane, NATO nije neutralna organizacija. Oni jesu primarno vojna organizacija, ali su i politička. A njihova politika je sprovođenje onog što Zapad želi. A mi nismo osjetili da je Zapad pravičan. On je veoma navijački postavljen. Bez obzira na to što je svih ovih godina nekako trpio Republiku Srpsku, nikada nisu htjeli da nas priznaju kao ravnopravne. NATO stoji iza takve politike. Bila je jedna situacija prije nekoliko godina, možda ću to sada i prvi put javno kazati, kada sam neke zapadne zvaničnike pitao zašto žele da BiH uđe u NATO, a oni su rekli da je to plan, strategija. Razumijem njihove strategije, ali onda sam im rekao: “Okej, evo idemo u NATO, ali dajte nam status nezavisne države”. Ostali su zabezeknuti. Nisu spremni da na taj način razgovaraju. To govori da oni imaju svoj interes i da ne dozvoljavaju nikome da ima svoj.
GLAS: U kratkom roku Srbiju su posjetila tri značajna lidera, Si Đinping, Olaf Šolc i Emanuel Makron. Da li je Srbija najbolji dokaz da je u politici moguće sjediti na više stolica, čega se Zapad posebno zgražava?
DODIK: Ta priča o sjedenju na više stolica je simbolička, ali valjda je logično da se sarađuje sa svima i šire prijateljstva. Srbija, a i srpski narod, nemaju cilj da budu dio bilo kakvog bloka. Ali očigledno je da je svijet podijeljen i da je danas manje-više sve isto kao, recimo, tokom hladnog rata. Srbija je važna balkanska i evropska zemlja. I to je nešto što uvažavaju i drugi. Svi ti lideri su dolazili zbog svojih interesa. Šolcu je važna ta priča o rudama, Makronu je interes bio aranžman sa Srbijom koji je na kraju i postignut, a što se tiče Đinpinga, njega treba doživjeti kao iskrenog prijatelja Srbije. Naravno, Kina ima svoje strateške projekte kao što je “Pojas i put” koji želi da razvije, a Srbija se pokazala kao zemlja koja želi da bude dio te priče.
GLAS: Spomenuli ste Šolca i rudarenje. Zašto je priča o litijumu toliko ispolitizovana u Srbiji i da li će se preliti i kod nas s obzirom na informacije da i na teritoriji Srpske postoje određene zalihe vrijednih ruda?
DODIK: Tačno je da mi imamo određene količine ruda i tačno je da za to postoji interesovanje. Mi još nismo ni pokušali da bilo šta eksploatišemo, ali većina već govori da je u pitanju nešto loše. Tačno je da je rudarenje tako rijetkih ruda uvijek perspektivno i mogućnost za ekonomski rast. Naravno, pripadam onoj kategoriji ljudi koji se bore da bude očuvana priroda i sve što ima veze s tim, i sve to bez imalo demagogije. Ali, jednako tako, nafta je prije 150 godina bila beznačajna sirovina, a litijum prije 50 godina niko nije pominjao. Hoću da kažem da svaka ruda uvijek ima svoj vijek trajanja. Treba sve pažljivo odmjeriti i prije svega narodu, na lokalitetima gdje se to nalazi, objasniti sve opasnosti i prednosti koje nosi takva priča. Mi u to još nismo krenuli, ali znamo da na nekim prostorima postoje značajne količine litijuma.
GLAS: Proteklih dana našli ste se na meti kritika zbog izjave da “secesija nije politika Republike Srpske”, što je dovedeno u vezu sa posjetom direktora CIA.
DODIK: Napravljen je spin zbog kojeg sam morao da se pravdam, a da za to nije bilo potrebe. I opet kažem, mi nikada nismo imali takav plan. Ono što smo mi govorili je da, ukoliko BiH ne može da funkcioniše, treba da se mirno razdružimo, a onda su neki to nazvali secesijom. Termin secesija je proskribovan i njima je lakše da ga koriste, nego da govore o mirnom razdruživanju kao što mi govorimo. To je dio političkog nastojanja da na nas stave veći teret. Jednom sam to i u Narodnoj skupštini objašnjavao, da riječ secesija ne možete izjednačavati sa mirnim razdruživanjem. I danas ću reći: Republika Srpska nije imala i nema plan za secesiju. Republika Srpska ima plan da brani svoju autonomiju. Republika Srpska misli, ukoliko se BiH pokaže kao nemoguća zemlja, da jedino što je moguće jeste da se mirno razdružimo i da pokušamo živjeti kao dobre komšije. Šta je tu secesija? Po međunarodnopravnoj kvalifikaciji termin secesija je nasilno odvajanje teritorije bez volje drugih. Ja težim da mirno razdruživanje bude i volja drugih.
GLAS: Reakcije iz Sarajeva govore da od tog nema ništa.
DODIK: Opet ću reći da je mirno razdruživanje najbolja opcija. To što oni odbijaju ne znači da od toga treba odustati kao koncepta i pristupa. Mogao bih da razumijem njihovo odbijanje ako bi bili racionalni u pristupu, da se teže dogovoriti o ključnim temama. A kada dogovora nema, šta da radimo? Šta je normalno? Kada je krojen Dejtonski sporazum, postojala su dva američka koncepta. Jedan je zagovarala Medlin Olbrajt i to je ovo što imamo danas, a drugi koncept predlagao je Sendi Berger koji je govorio da narodi treba da budu razgraničeni, da se praktično naprave tri nezavisne države i da se za pet ili osam godina referendumom odluči o njihovom statusu. Onda je Bil Klinton u nekom momentu rekao da onaj drugi plan uvijek mogu sprovesti, hajde da probamo ovaj prvi. I sad mi treba da budemo robovi njihovih težnji bez obzira na to što se radi o Americi? Ali oni su znali da je uzrok rata izmiješanost stanovništva koje ne može da živi zajedno. Zato su povukli granicu između entiteta. Vi ste Srpska, oni su FBiH, a Brčko ćemo vam ostaviti kao kamen u cipeli da vas stalno žulja. Znači, granica postoji, ona nije samo formalna, ona je u svijesti naroda ovdje. Sve u BiH je podijeljeno. Nemoguće je, bez obzira na sve medijske i druge spinove, pokušaje i ubjeđivanja, napraviti bilo šta jedinstveno. Jesmo li se ikada okupili oko reprezentacije ili nekog sportiste? Čak ni oko Lane Pudar koja ima, koliko sam razumio, srpsko porijeklo. Niko od nas u Srpskoj njen uspjeh ne smatra svojim. Nije moguće napraviti to jedinstvo. Tako da ta entitetska granica koja je postavljena je definitivna granica. Samo će jednog dana biti i službeno proglašena.
GLAS: Za nasljednika Gabrijela Eskobara imenovan je Aleksandar Kazanof koji je, kažu depeše “Vikiliksa”, imao važnu ulogu u događajima u Ukrajini, Majdanu i ostalom. Šta očekujete od njega?
DODIK: Kad god neko novi dolazi, njega predstavljaju kao babarogu i očekuju da se mi kao nešto prepadnemo. On ima svoju ulogu, mi svoju. Nagledali smo se tih robustnih tipova, od Holbruka preko Gelbarda do Eskobara. Taj Kazanof je samo jedan od njih. Vidjećemo, ukoliko bude objektivan, ukoliko bude usmjeren ka tome da se unutrašnja pitanja u BiH rješavaju unutrašnjim razgovorima, biće prihvatljiv. Ukoliko bude nametao svoj stav, moraće to da radi sam sa sobom.
GLAS: Jedan od prvih poteza bio mu je sastanak sa Kristijanom Šmitom na kojem je podržao upotrebu bonskih ovlašćenja.
DODIK: To je stari stav Amerike. Vjerujem da shvataju da bilo kakvo potezanje tih ovlašćenja u smislu diskvalifikacije ljudi, bi bilo kontraproduktivno. Oni se plaše naroda. Boje se koncentracije nezadovoljstva njihovim potezima, da na ulicu izađe 200.000 ljudi i kaže da hoće nezavisnu državu. I oni to pažljivo pokušavaju da spriječe. Oni ne mogu da mi kažu, niti misle da sam glup. Znam dobro kako prave ovakve i onakve revolucije, ali znam i kako se pravi država. Kad su htjeli da nam uzmu policiju, to je bio dio koncepta pravljenja unitarne zemlje. Da su to uradili, mi danas ne bismo imali o čemu razgovarati.
GLAS: Sankcije pojedincima i firmama ipak su izazvale niz negativnih posljedica. Iako Amerikanci tvrde da nisu usmjerene prema običnim ljudima, ispostavilo se drugačije.
DODIK: Mi sad imamo situaciju da pojedinci ne mogu da prime platu zato što im je firma pod sankcijama. Amerikanci na taj način, voluntaristički, ruše čitav jedan sistem. Ustavno pravo čovjeka je da radi, a oni to ograničavaju. Radimo na tome da promijenimo još neke propise i da omogućimo ljudima da ostvaruju svoja ustavna prava. Nemoguće je da neka žena iz Stejt departmenta kaže bankama da će imati problema ako rade s Vladom i da banke to sve poštuju bez pogovora.
GLAS: Šta je rješenje?
DODIK: Rješenje je ojačati ustavni poredak i zakone.
GLAS: To je urađeno promjenom Zakona o IRB-u i uvođenjem te banke u sistem platnog prometa, što je već izazvalo, doduše neformalne, najave da će i ta institucija završiti na crnoj listi. Može li se bosti sa rogatima?
DODIK: Da, to je sada jedna druga dimenzija. Niko nama nije rekao da nemamo pravo da mijenjamo taj zakon. A to i ne može uraditi. To je naše pravo. Ima ta famozna priča oko firme koja je dobila posao zaštite podataka u Srpskoj. To je sprovedeno u skladu sa članom Zakona o javnim nabavkama koji dozvoljava da nešto proglasiš tajnim. Tu se sad postavlja pitanje curenja informacija…
GLAS: Mislite na ugovor sa Kinezima?
DODIK: Da, kad smo to mogli da uradimo, možemo se dogovoriti i sa nekim drugim fiskalnim sistemima u vezi s pričom o bankama i sankcijama. Nismo mi bez alternative. Nisam tu ja problem. Mene sankcionišu, ja primam platu putem pošte, ali ne možete 700 ljudi izbaciti sa posla. Zbog čega? Ja znam zbog čega. To je urađeno zato jer su te firme postale najbolje u BiH. Onog trenutka kada su Slobodan Stanković i njegov “Integral” postali regionalna sila, svi su navalili na njega. I to je tako. Ruše sve što može da radi. Napadaju nas iz FBiH, a oni nemaju nijednu veliku firmu. Kada ste čuli da je taj problem otvoren u FBiH? Ili bilo koji drugi problem. Vidjeli ste tamo slučaj droge i kartela prije nekoliko mjeseci. Ko danas priča o tome? Samo Dodik i secesija su teme, a valjanje droge po Sarajevu nije tema.
GLAS: A šta će se desiti ako IRB dođe na crnu listu? Da li to može urušiti kompletan privredni sistem Srpske?
DODIK: Ne može. Ako oni to urade, mi ćemo vidjeti kako da IRB prekvalifikujemo na neki drugi način, ali onda ćemo morati da donosimo i neke rigidne mjere. Unaprijed im poručujem da je bolje da to ne rade.
GLAS: Šta očekujete od američkih izbora koji su za dva mjeseca?
DODIK: Pitanje je ko će ostati živ do tog trenutka. Ali ako objektivno gledamo vrijeme prvog mandata Donalda Trampa, mi nismo imali tako rigoroznu politiku kakvu danas sprovode demokrate. I to je razlog zašto mislimo da bi Tramp trebalo da pobijedi. Vjerujem da će ga Srbi u Americi podržati. Oni su ga i prošli put podržali i moguće je da nam demokrate zato vraćaju.
GLAS: Mostar ponovo postaje “grad slučaj”, na meti su često i Srbi, da li ste o tome razgovarali sa Draganom Čovićem?
DODIK: Nije nikad ni prestao biti “grad slučaj”. Oni su integrisali vlast prije četiri godine, na jedvite jade, ali podjele nisu nestale. Ipak, tamo je glavna podjela između muslimana i Hrvata, a Srbi su žrtve i jednih i drugih u političkom i svakom drugom smislu. Razgovarao sam sa Čovićem o tome i on dijeli stav da je to što se događa neprihvatljivo. Tu je mnogo važnija prevencija, nego represija. Ali grozno je što su napadnuta djeca. Ti koji napadaju su ostrašćeni i napašće ponovo, to je problem.
GLAS: Kako savladati unutrašnje podjele u Srpskoj i kolika je Vaša odgovornost kao predsjednika Republike u tom pogledu?
DODIK: Mogu da razgovaram sa svima. Ko to hoće – hoće, ko neće, ne mora. Politička podjela u javnom prostoru je potpuno prihvatljiva stvar. Ali ako ona ode u isključivost, onda može da dovede do konflikta, naravno. Mi imamo neke koji su tako isključivi, misle da su bogomdani. U životu ništa nisu radili, a smatraju da mogu da drže slovo. Pozivao sam ih nekoliko puta kao predsjednik Republike, ali se nisu odazvali. Ta podjela se najviše manifestuje u Skupštini, a mi smo tamo ipak na ivici dvotrećinske većine, tako da to čak ne bih ni nazvao podjelom.
GLAS: Međutim, to se odražava na narod. Na primjeru organizacije velikih skupova i mitinga je to naročito vidljivo. Većina građana koji dolaze na te skupove su tu u organizaciji stranačke mašinerije. Kako motivisati narod da dobrovoljno dođe, da se ne moraju izvlačiti ljudi iz institucija ili dovoziti iz drugih opština?
DODIK: Vama će to zvučati nestvarno, ali nikad nisam insistirao na tome. Nikad. Ako je neko član partije, on bude pozvan, naravno. Ako si član partije, učestvuješ u aktivnostima. Ali druge niko ne prisiljava. Nije to baš tako kako se tvrdi. Nikome se ne govori da će sutra ostati bez posla ako ne dođe. Ja se gnušam toga. Da li neko na nižem nivou to pokušava uraditi, to ne znam niti mogu da garantujem za njega. Ono što mi tražimo jeste, i to je sasvim normalno, i to je javno i rekli smo, da oni koji su u ime SNSD-a dobili mandate, oni imaju obavezu da tu budu. Jer taj mandat ne bi imali da nije bilo stranke. Ali niko ne smije da izgubi posao jer nije došao na neko okupljanje.
GLAS: U teškim danima koji predstoje da li je rješenje formiranje vlade nacionalnog jedinstva?
DODIK: O tome sam govorio prije izvjesnog vremena da bi trebalo to uraditi. A onda su iz opozicije rekli da Dodik propada i vadi se na njihovim leđima. Ako žele da razgovaraju, to nije problem. Za razliku od njih, ja razumijem težinu vremena koje dolazi. U stvari, razumijem činjenicu da od nas malo šta zavisi. U toj konfiguraciji, regionalnoj i globalnoj, gotovo ništa, ali nije nevažno ako nastupamo zajedno. Onaj ko ovdje dolazi sa pozicije sile zna da će mu biti teže ako je narod jedinstven. Zato stranci rade to što rade, okupljaju te nezadovoljne i stimulišu ih, formiraju nevladine organizacije. Pogledajte kakva je galama bila oko zakona o nevladinim organizacijama…
GLAS: Taj zakon je povučen…
DODIK: Nije, on je samo odložen. Prošao je javnu raspravu i biće usvojen. Ali, mi smo prepisali američki zakon i samo umjesto SAD stavili Republika Srpska. I znate šta su rekli? Da imaju takav zakon, ali ne preporučuju ga drugima. Ali nisam za zloupotrebe niti za progon bilo koga, osim onih koji švercuju drogu. Takve svaki dan treba tamaniti i ponosan sam na našu policiju zato što to radi.
HE “Dabar” će biti izgrađena
GLAS: Kad pominjete ekologiju, upravo iz “ekoloških” razloga trenutno postoji smetnja za izgradnju hidroelektrane “Dabar”.
DODIK: Nema potrebe da gradimo ništa, pa ni “Dabar”, a da nije sve razjašnjeno u tom pogledu. Ali kada bismo išli logikom tih raznih ekoloških udruženja, ovdje se ništa ne bi dešavalo. Naravno da će “Dabar” biti izgrađen i taj projekat neće biti zaustavljen, ali uvijek sam za to da o tim pitanjima sve bude jasno. “Dabar” je jedan od naših strateških projekata. O toj hidrocentrali se pričalo prije 60 godina, tada nije bilo ekologa niti bilo koga drugog. Sve mora biti u skladu sa zakonom. Današnji svijet se zasniva na razvoju i energiji, a ne možete zamisliti nijedno mjesto u Srpskoj da nema struju. Električna energija nastaje iz određenih izvora. Ako za to koristite vodu, onda dođu ta udruženja i kažu da uništavate prirodu, kada koristite ugalj, kažu da ne može ni to. Da ne pričamo o nuklearnoj energiji. Ali, izvinite, mi energiju moramo imati. Da li je ovaj narod spreman da se vrati 300 godina unazad? Mislim da nije.
I ja sam pjevao “Od Topole pa do Ravne gore”
GLAS: Kako ocjenjujete praksu hrvatskog pravosuđa da kažnjava ljude zbog patriotskih pjesama?
DODIK: Prosto nevjerovatno. I ja sam neki dan pjevao “Od Topole pa do Ravne gore”, što mene ne sankcionišu? To je neprihvatljivo. Vjerovatno je njihovo razmišljanje da spriječe te ljude da uopšte dolaze u Hrvatsku. “Jandrino jato” su ljudi koji su protjerani iz Hrvatske. To je toliko glupo da je neshvatljivo da se dešava.
Spomenici i struka
GLAS: Šta mislite o izgradnji spomenika ličnostima iz srednjovjekovne istorije Bosne u Banjaluci?
DODIK: Ne može se to raditi na taj način. Tu mora da bude opšta javna i naučna rasprava o tome i da bude proizvod, prije svega, stručnosti. Naravno, ne treba se odricati ličnosti iz istorije, ali možete napraviti ozbiljnu štetu ako to ne sprovedete na pravi način i ako to nema stručnu istorijsku verifikaciju. Tu ne smije biti politizacije. Na taj način samo skrnavite istorijske činjenice.
GLAS: Pomalo je bizarno imati Kulina bana u centru Banjaluke.
DODIK: Istina, ali to je uradio grad Banjaluka. Kulin ban je nesporno istorijska ličnost srpskog naroda i to nije sporno, ali to nije trebalo svoditi na reakciju na ono što rade u Sarajevu.
autor: http://glassrpske.com
