Anton Josipović i Halid Muslimović
Anton Ante Josipović, legenda jugoslovenskog boksa, rođen je 22. oktobra 1961. godine u Banjaluci.
Osvojio je zlatnu olimpijsku medalju u Los Anđelesu 1984. godine, a bio je i prvak Balkana u poluteškoj kategoriji i sve do sredine devedesetih profesionalno se bavio boksom.
Svakako najsjajniji detalj iz karijere je pomenuta medalja na Olimpijskim igrama.
Pod vođstvom selektora Mate Parlova, Josipović je lako rešavao rivale i stigao do finala.
Tamo je trebao da boksuje protiv slavnog Ivandera Holifilda, ali je Amerikanac diskvalifikovan u polufinalu pošto je protivnika udario posle znaka stop, pa je Ante zlatom obradovao celu Jugoslaviju.
Josipović je na pobedničkom postolju napravio sjajan gest zbog čega mu se divila cela Amerika – pozvao je Amerikanca da mu se pridruži na vrhu.
Po završetku karijere, na njega je izvršen atentat, koji je preživeo iako je pogođen sa dva metka.
To se desilo u Banja Luci.
Josipović je preživeo, iako je bio klinički mrtav.
Kako je davno izjavio, doktori su ga izvukli iz kome i spasli život, a tada je čak i Holifild ponudio pomoć.
Zbog doktora je odlučio da će do kraja života živeti u Banja Luci.
A boksom je počeo da se bavi zbog Marijana Beneša, svog sugrađanina.
Beneš je bio velika zvezda i tadašnji klinci su trčali da ga vide.
Još jedna priča iz njegove karijere je priča o tome da mu Halid Muslimović duguje novac.
-Halid je bio oženjen Melinom Čivljak, a ja njenom sestrom Irenom.
On je meni bio menadžer, organizovao mi je bokserske mečeve, imao sam poverenje u njega.
Kad je otvorio izdavačku kuću „Haliks“, ubrzo je ovde počeo rat, pa smo otišli u Beč, nismo ni mogli da se vratimo u Bosnu – rekao je svojevremeno Josipović za Kurir.
Na nagovor Muslimovića, Ante je tada uložio oko pola miliona maraka u opremu za proizvodnju kaseta i ploča za potrebe „Haliksa“, s tim da se posao obavlja u inostranstvu.
-Takav je dogovor.
Angažovao sam se da kamionom prevezem tu opremu u Švajcarsku, pa nam to nisu dozvolili na carini i onda smo odlučili da posao radimo u Austriji.
Ali Halid je naprasno, bez mog pristanka, odlučio da se oprema odveze u Prijedor.
Naravno, čim je to stiglo u Bosnu te 1992, odmah je sve otišlo u vazduh, rat je bio u jeku.
Prvi susret između Halida i Ante nakon ovog događaja desio se tek 2000. godine.
– Sreo sam ga u kafani u kojoj je pevao i izlupao sam ga.
To su novine objavile, pa je Halid tužio novinare, ali su oni pozvali mene da svedočim.
Ja odem i kažem: „Jesam, tukao sam ga.
Novine su objavile istinu“, i Halid izgubi na sudu.
Posle toga mi prilazi i kaže:
„Pa što si priznao, mogli smo da naplatimo pare od redakcije i da ih podelimo“?
Eto, takav je to čovek – govorio je Josipović.
autor: Faktormagazin/ Kurir sport / Ž.S.
