Beo­građanin bi­ci­klom do­šao u Tre­bi­nje, prevalio 600 kilometara

Beo­građanin bi­ci­klom do­šao u Tre­bi­nje, prevalio 600 kilometara

Beo­građanin bi­ci­klom do­šao u Tre­bi­nje.Beo­građanin Sla­vi­ša Vu­ko­tić pre­šao je bi­ci­klom ru­tu du­gačku 600 ki­lo­me­ta­ra, vo­zeći od Beo­gra­da do Tre­bi­nja, ka­ko bi se i sam uvje­rio u ono o čemu je po­slje­dnjih go­di­na mno­go slu­šao – lje­po­te naj­južni­jeg gra­da Re­pu­bli­ke Srpske, ko­je su ga odmah na prvi po­gled odu­še­vi­le.

Ovom pe­de­se­to­smo­go­diš­njem po­slo­vnom čo­vje­ku ko­ji se­be ubra­ja u bi­ci­klis­te – en­tu­zi­jas­te ni­je sme­ta­la ovo­li­ko du­gačka ki­lo­me­traža, ko­ja je mo­gla bi­ti i kraća, ali je na­mjer­no kre­nuo zah­tje­vni­jom va­ri­jan­tom pre­ko Sa­ra­je­va i Mos­ta­ra, ka­ko bi se upo­znao sa što vi­še kra­je­va Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, a što se iz­držlji­vos­ti tiče – ona ga, ka­ko kaže, još odlično služi.

„Uprkos du­goj i na­por­noj sta­zi, po­sle sko­ro četi­ri da­na vožnje, si­noć sam bez većih pro­ble­ma sti­gao u Tre­bi­nje i ov­de ću os­ta­ti dva da­na ko­je ću u po­tpu­nos­ti is­ko­ris­ti­ti da raz­gle­dam grad i upo­znam se sa ov­daš­njom kul­tu­rom ko­li­ko je to mo­guće u ovom krat­kom vre­me­nu, a ne su­mnjam da ću vi­de­ti dos­ta to­ga, jer sam već prvim utis­ci­ma odu­šev­ljen“, re­kao je Vu­ko­tić, ko­jeg smo danas sre­li na gla­vnoj tre­binj­skoj uli­ci.

Kaže da je o Tre­bi­nju slu­šao mno­go, čak i de­ce­ni­ja­ma una­zad, jer je ne­ka­da da­vno nje­gov ujak živio u ovom gra­du, ali ga je i po­red sve­ga pri­ja­tno izne­na­di­lo gos­to­pri­ms­tvo lju­di.

Napominje da se u ne­dje­lju, vo­zeći se ma­gis­tral­nim prav­ce­m od Lju­bi­nja do Tre­bi­nja, za­us­ta­vio u se­lu Ve­ličani u re­gi­ji Po­po­vo po­lje, jer je imao gu­mi­de­fekt, ali je sve ri­je­šio vrlo brzo za­hva­lju­jući gos­to­lju­bi­vos­ti mje­šta­na ovo­ga se­la, ko­ji su ga, na­kon što je za­mi­je­nio gu­mu, pre­li­je­po ugos­ti­li.

„Pro­bu­ši­la mi se gu­ma po­sle 35.000 pređenih ki­lo­me­ta­ra, jer sam tim gu­ma­ma pre­šao i Ne­mačku, Hi­lan­dar, Crnu Go­ru, Ta­ru i sve sam brzo re­šio za­hva­lju­jući i po­moći ov­daš­njih me­šta­na“, is­pričao nam je Vu­ko­tić.

Ipak na kra­ju do­da­je da mu je tu­ra do Tre­bi­nja bi­la je­dna od naj­za­ht­je­vni­jih, iako već de­ce­ni­ju i po vo­zi du­ge tu­re po ci­je­loj Evro­pi, a sa ju­ga Srpske pre­la­zi na­kon dva da­na u Crnu Go­ru.

Sve ovo mu, ka­ko do­da­je, neće sme­ta­ti da i na­re­dne go­di­ne bi­ci­klom dođe u Tre­bi­nje.

autor:http://nezavisne.com

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.