Turizam u Jugoslaviji počeo je polako da se razvija pedesetih godina, a ljudi su zbog dobrih plata počeli i da ljetuju. Na put se išlo vozom, autobusom, automobilom, pa čak i biciklom.
Masovni turizam javlja se sedamdesetih godina, kada počinje izgradnja hotelskih kompleksa i privatnih smještaja.
Tadašnja turistička ponuda bila je puno skromnija, ali ljudima je, sudeći po njihovim prisjećanjima, bilo mnogo ljepše nego danas, jer su dane provodili bezbrižno, uživajući u jednostavnim stvarima.
„Prvi put na more iz Sarajeva išli smo na Orebić. Iz Sarajeva u Ploče išao je voz, u koji smo se jedva mogli da stanemo svi. U hodniku smo stajali, a na koferima smo sjedeli“, priseća se Ružica Karavanić svog puta za more.
„Tata je imao, za ono vrijeme, izuzetno dobar auto, između polovine šezdesetih i početkom sedamdesetih lijepo se ljetovalo. Autoput je bio samo do Karlovca. Tata je vozio vrlo brzo, ali sigurno i često bi nam bilo muka od njegove vožnje. Na trajekt smo čekali u dugim redovima, pa bismo se nekad, dok smo čekali, otišli i da se okupamo“, priča Ivor Karavanić.
Čega se ljudi još prisećaju o letovanju u Jugoslaviji, možete pogledati u video-prilogu:
