Dečak molio monstruma sa Cetinja za život.
Neutešna Vesna Pejović, inače majka i baka Nataše, Mašana i Marka Martinovića, koji su monstruozno ubijeni na Cetinju 12. avgusta 2022. godine, pred samu godišnjicu masakra ispričala je za medije svoju potresnu ispovest, ranama i teškim trenucima koje preživljava od tragedije koja je njenu porodicu, ali i sve Cetinjane, zavila u crno.
– Marka i Mašana im nikada neću oprostiti. Nataša je i nešto videla od života, a njih dvojica su tek bili oči otvorili. Dve godine su prošle od našeg neživljenja – rekla je Vesna Pejović ekipi Pobjede.
Hici iz puške koju je hladnokrvno držao Vuk Borilović, prvo su pogodili osmogodišnjeg Marka, kao i tri godine starijeg brata Mašana, a potom i Natašu. Monstrum je tog kobnog dana ubio desetoro ljudi, a ranio njih šestoro. Svojoj krvavi pir nastavio je dalje gde je u naselju Medovina ubio njih još sedmoro, među kojima su bili i njegovi rođaci. Monstrum je presudio i Natašinom kumu Milanu Mitroviću (37), zatim svom ujaku Goranu Đurišiću (54), a onda i komšiji Rajku (56), Dimitriji (81) i Danici Drecun (74), a na kraju Danijeli (51) i njenoj sestri Aleksandri Radunović (52).
Kako piše Pobjeda, 2 godine nakon masakra došlo se do samo nekoliko odgovora, iako porodica stradalih i dalje čeka na pravdu.
– Vrlo brzo nakon tragedije saznalo se da pet pripadnika Posebne jedinice koji su čuvali Cetinjski manastir nisu opalili ni jedan metak iako se na nekoliko desetina metara od njih događao masakr. Saznalo se i da Boriloviću nikada nije oduzeto oružje uprkos upozorenjima poslatim šefu cetinjske policije i gradonačelniku prestonice iz Psihijatrijske bolnice u Kotoru da se radi o osobi koja ne sme biti u posedu oružja. Saznalo se i da porodica Borilovića nije prijavila njegove prijetnje da „ide da pobije Martinoviće“ – piše Pobjeda i dodaje da su porodice ubijenih podnele krivičnu prijavu koju je cetinjsko tužilaštvo u prvom navratu odbacilo. Ipak, po nalogu Višeg tužilaštva, slučaj je ponovo otvoren, ali iz Osnovnog tužilaštva na Cetinju nisu želeli da govore o detaljima „radi zaštite interesa postupka“.
U potrazi za istinom, porodica stradalih kaže da su bili prinuđeni da sami sprovode istragu, kada je ispričala da je „njena nesrećna ćerka, koja je bila među prvim žrtvama, zvala policiju posle prvog ispaljenog metka, ali da je uprkos tome cetinjsko tužilaštvo zaključilo da je policija efikasno delovala iako je Borilović u narednih 45 minuta nastavio da sije smrt“.
Vesna je takođe naglasila da su se iz cetinjskog tužilaštva pravdali time da je ubica mogao uzeti drugu pušku i ubiti, što im je porodica strogo zamerila.
– Neću dozvoliti da oni moju decu dodatno masakriraju svojim lažima. Borilović nije ubio samo njih, već sve nas. Mi smo živi mučenici na ovoj zemlji. Živimo život bez života – kazala je Vesna i dodala:
– Majka i supruga Vuka Borilovića su saučesnici u ovom zločinu. Dva dana pre masakra supruga Borilovića je pobegla kod oca u Radanoviće. Nekoliko sati pre tragedije, Borilović je pokušao da uđe u kuću tasta koji mu to nije dozvolio. On je supruzi i tastu tada rekao da će da pobije porodicu Martinovića, a oni na to nisu nikoga upozorili. Za to treba da se odgovara – saglasni su Vesna i Bato.
Kako piše Pobjeda, kuća Pejovića puna je uspomena na njihove najbliže kojima su snovi prekinuti hicima iz puške. Kako kaže, igračke i njihove stvari još uvek stoje na svom mestu od tog kobnog dana.
– Živim od uspomena. Niko ih nije bolje poznavao od babe. Bili su predobra deca i predobri đaci. Bili su uspešni na svim poljima. U tim malim srcima je bila jedna ogromna ljubav. Mnogo su mi obećali, mnogo smo pričali. A onda se našla jedna zver da ih ubije. Uz pomoć države, bez ikakvog razloga. Sve je bilo previše lepo… Mislila sam da ću doživeti ispunjenje njihovog obećanja da će biti poznati. „Babice, znaš da ćemo ti mi biti poznati – govorio mi je Marko. Pitala sam ga „Pa kako to, moj Maki?“ a on mi pojašnjava: „Čitao sam biografiju Mesija i baba mu je bila najveća podrška. Kad ja budem pisao moju biografiju ja ću staviti da si ti bila naša najveća podrška“ – priseća se Vesna.
„Veke, nemamo ih više“
Kobnog dana baka i deka zajedno su ručali sa svojim unucima, da bi sat i po vremena kasnije došlo do stravične pucnjave, a oni su za to saznali tek oko 18 časova. Kada je nastavila da radi kućne poslove, napravila je, kako kaže, mali predah, uzela telefon u ruke i pročitala za pucnjavu, međutim nije se mnogo uzrujala u prvi mah. Ipak, odlučila je da redom zove ćerku i decu. Niko se nije javljao. Nastavila je da usisava, kada je u jednom trenutku eksplodirao usisivač u njenim rukama, prema njenim rečima, sada kada se priseti, to se dogodilo ni manje ni više nego u trenucima pucnjave kada je monstrum oduzeo život njenoj porodici.
Nakon toga, njen suprug krenuo je na posao gde je bio dežuran u Hitnoj pomoći. Na putu do posla, prolaznici su ga, priseća se, čudno gledali, a jedan mu je dobacio da je „onaj“ Borilović pucao, s obzirom na to da su Nataša i Miloš sa decom živeli kao podstanari u njegovom stanu. Ni reči o pokolju. Ipak, suprug Vesni javlja iste sekunde, ali i ne pomišlja na ono najgore.
– Ponovo zovem Natašu, Marka, Mašana. Onda kažem sebi: „Bože, luda li sam, sve zovem samo ne Miloša“. Pozovem njega i čujem neartikulisane glasove. Pomislih da je u gužvi. Potom čujem njegov glas koji je neprirodan: „Vekeee, nemamo ih više! Ubijeni su svo troje“. Razum ne prihvata ove reči, pa kažem naglas „Ovaj Miloš je lud“ i prekidam vezu.
– Tražim da mi ponovi što je rekao, a on izgovara reči: „Nemamo ih više, Veke, nemamo ih“. Vrisnula sam. Komšije su već znale, ali niko nije imao srca da mi kaže. Čuvši vrisak uleteli su u stan. Ne znam kako sam preživela taj momenat. Možda zahvaljujući sinu komšija koji je rekao da ima ranjenih, pa pomislih da je možda Miloš to baš tako rekao. Možda su moji samo ranjeni – priča Vesna.
Kako dalje kaže, te večeri, za njih je život stao.
– On je podlo i podmuklo krenuo na moju decu. Da je prvo ubio nju, lakše bi mi bilo. Teže su mi njene muke jer ih je videla obojicu mrtve. Njoj je prvo srce puklo – kaže Vesna i dodaje da je Nataša sat i po nakon primljenog metka bila živa, borila se.
Dečak molio za život
Pošto je Borilović slomio staklo na prozoru dnevne sobe, poznavajući u dušu svoje unuke, Vesna tvrdi da je Marko, jedno neustrašivo dete stao pred ubicu, koji ga nemilosrdno upucao.
Jedanaestogodišnjak je u vešu i mokar nakon tuširanja istrčao iz kuće, a za njim je izašao Borilović, dečak nažalost nije imao kud da pobegne, stao je ispred monstruma i molio ga rečima: ,“Čiko Vučko, nemojte me ubiti, brata ste mi ubili“. Svemu ovome prisustvovala je komšinica koja je takođe bila na meti Vuka Borilovića, ali je preživela krvavi pir.
Borilović je zgrabio Mašana i ubacio ga u kuću preko mrtvog brata. Natašini pokušaji da otme pušku ubici i spasi bar starijeg sina bili su bezuspešni. Ubio je Mašana, a potom Nataši pucao u glavu.
„Nema više ljepote, nema više fudbala, nema više šetnje“, uzvikivao je Boriloć nakon krvavog pira, a onda nastavio redom da seje smrt. Upadao je komšijama u kuće i pucao, tada je ubio još sedmoro ljudi i ranio šest.
Javnost, ali i nesrećne porodice, dve godine nakon masakra, ostale su uskraćene za mnoge odgovore. A celo Cetinje danas tuguje i seća se na žrtve najvećeg masakra u novijoj istoriji Crne Gore, građani će danas paliti sveće, a takođe današnji dan proglašen je Danom žalosti zbog velike tragedije.
autor:http://kurir.rs
