Negativne posljedice energetske tranzicije trpeće 30.000 zaposlenih u energetskom sektoru u Srbiji

Negativne posljedice energetske tranzicije trpeće 30.000 zaposlenih u energetskom sektoru u Srbiji

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob izjavila je danas da će 30.000 radnika, zaposlenih u energetskom sektoru i petina populacije koja spada u najsiromašnije u Srbiji, najverovatnije trpeti negativne posledice energetske tranzicije. 

“Prema procenama tela UN, energetska tranzicija u Srbiji može da se obavi za 12 do 15 godina, ako se primeni sistemski pristup i ako se uključe sva relevantna ministarstva, ne samo ministarstvo energetike ili životne sredine”, rekla je Žakob na skupu Međunarodni dani energetike i investicija na Novosadskom sajmu.

Navela je da će komunikacija sa građanima i medijima biti ključna za uspeh zelene tranzicije, a da otpor promenama mora da se prouči i kroz analizu podsticaja koji se izdvajaju za taj proces.

Prenosi https://energologija.com/

Jovana Joksimović iz Ministarstva rudarstva i energetike rekla je da je u finalnoj fazi izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, da se paraleno radi na Strategiji razvoja eneregetike koja će dati pravac kretanja do 2040. godine sa projekcijom do 2050. godine.

Ona je rekla da je formirana  međusektorska radna grupa za pravednu tranziciju koju čine predstavnici vladinih institucija, sindikata, NVO, kompanija i naučnih institucija koje se bave pravednom energetskom tranzicijom, koja će izaći sa akcionim planom, a konkretne mere biće prikazane početkom sledeće godine.

Energetska tranzicija ugrožava 30.000 ljudi u Srbiji

Plan je, kako je rekla, da se radi sa regionima uglja i da se već razmišlja o tome koje će mere pravedne energetske tranzicije biti primenjene do 2050.

Biljana Grbić iz Energetske zajednice rekla je da ta međunarodna organizacija koja promoviše panevropsko energetsko tržište ima nekoliko incijativa, vezanih za pravednu energetsku tranziciju.

Energetsko siromaštvo je, prema njenim rečima, tek nedavno uvedeno u direktive EU o energetskoj efikasnosti i definisano je kao nemogućnost pristupa energetskim uslugama kao što su grejanje i hlađenje zbog nedovoljnih prihoda ili energetski neefikasnih zgrada.

Za energetsko siromaštvo je, kako je ocenila, potrebna kombinacij kratkoročnih mera, kao što je umanjenje računa za struju i dugoročnih mera tako što se iz budžeta za energetski ugroženog kupca izdvoji deo novca za energetsku efikasnost i renoviranje zgrada.

Izvor: BETA/ https://energologija.com/

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.