Taman što su poskidane skele, koje su bile postavljene radi sveobuhvatne sanacije manastira Hilandara posle stravičnog požara, morale su ponovo da budu vraćene na zidine i krovove kako bi bila sanirana šteta od čestih potresa
Stotine zemljotresa poslednjih godinu i po dana potresle su Svetu Goru i oštetile Svetu srpsku carsku lavru manastir Hilandar, koji su osnovali Sveti Sava i Sveti Simeon.
Foto: Privatna Arhiva
Huk, pa potres
U Hilandaru je oštećeno čak 48 dimnjaka u različitim nivoima, od kape do celog tela dimnjaka iznad krova. Stradali su i kupola na Crkvi Svetog Trifuna, kao i kameni pokrivači na nekoliko konaka. Oštećeni su Milutinov pirg, Grobljanska crkva, paraklis Pokrova Presvete Bogorodice, konak na Jovanjici, krst cara Dušana. Od čestih potresa oštećeni su prozori na Sabornom hramu, paraklis Svetog Nikole… Taman što su poskidane skele, koje su bile postavljene radi sveobuhvatne sanacije Hilandara posle stravičnog požara koji je planuo 4. marta 2004. godine, morale su ponovo da budu vraćene kako bi bile sanirane štete od čestih potresa.
– Najpre se čuje jak zvuk, kao da prolazi neko teško vozilo, a zatim najčešće sledi potres. Toliko se bratstvo naviklo na učestale zemljotrese da možemo sad sasvim precizno da pogodimo koliko je Rihtera bila jačina – rekao je za Kurir monah Simeon uoči Bogojavljenja, kad je posle svenoćnjeg prazničnog bdenija i svete liturgije usledila litija do obližnjeg potoka, gde je izvršen čin osvećenja bogojavljenske vode.
Krst cara Dušana: Ozbiljno oštećen Foto: Privatna Arhiva
Monah Simeon ističe da je lane samo u jednom danu bilo čak 42 potresa tla.
Najjači potres pogodio je grčko poluostrvo prošlog juna i, kako je saopštio Evropsko-mediteranski seizmološki zavod, zemljotres je bio jačine 5,2 stepena po Rihterovoj skali. Zemljotres je pogodio zapadnu obalu Svete Gore, nedaleko od manastira Dohijar i Konstamonit, na oko 10 do 15 kilometara južno od srpskog manastira Hilandar. Od tada se tlo ne smiruje.
Seizmolozi objašnjavaju da je grčki treći prst trusno područje i da o tome postoje zapisi i u svetogorskim manastirima. Stručnjaci navode da velika većina takvih potresa ipak nema rušilački karakter. Celo to područje je, kako navode, izrazito trusno i proteže se sve do Izmira u Turskoj, a sve je to posledica „naponskih stanja uslovljenih međusobnim kretanjem evroazijske i afričke ploče”. Potvrđuje iskustvo monaštva sa Svete Gore da se potresi „najave” – tutnjavom.
Epicentar kod Jovanjice
Dragomir Krivokuća, rukovodilac obnove manastira Hilandara, potvrđuje da postoje zapisi o jačim, pa i o katastrofalnim zemljotresima koji su pogađali Grčku.
– Ovo što je nama bliže, poznato je da je zabeležen jak zemljotres na Svetoj Gori početkom 20. veka. I jedan iz 1932. godine, koji je porušio Jerisos, najveće naseljeno mesto, koje je u blizini Svete Gore. Tada je ceo grad srušen. Postoje zapisi da su manastiri tada pretrpeli oštećenja – navodi Krivokuća.
Taj razorni zemljotres koji je razorio Jerisos bio je jačine preko sedam stepeni Rihterove skale.
– Poslednjih godinu i po dana, od Petrovdana 2024. godine, traje serija zemljotresa na Svetoj Gori, gde je veći deo njih koncentrisan sa epicentrom u blizini hilandarskog pristaništa Jovanjica – navodi Krivokuća.
Rukovodilac obnove manastira Hilandar: Dragomir Krivokuča Foto: Privatna Arhiva
Pokretanje kupole
Luka Jovanjica se nalazi na južnoj obali Svete Gore i udaljena je desetak kilometara od Hilandara. Na ovom mestu poklonici koji posećuju Hilandar stupaju na tlo Svete Gore. Izuzetak su oni retki koji dolaze kopnom ili oni koji na Hilandar putuju iz Jerisosa, odakle isplovljavaju i koriste Arsanu u Hrusiji, na severoistočnoj obali Svete Gore. Ipak, najveći broj hodočasnika dolazi brodom iz Uranopolisa i stupa na tlo u Jovanjici.
– Radijus potresa je prečnika pet do šest kilometara, gde je i koncentrisan najveći broj epicentara zemljotresa. Deo njih se pomera prema manastirima Vatoped i Zograf, ali najveći deo njih je kod Jovanjice. Dosad ih je bilo više stotina, u danu ih je bilo i pedesetak slabijih. Njihova snaga je od jedan, dva do tri Rihtera, ali je bilo i njih petnaestak snage od 4,5 do 5,2 stepena Rihtera – objašnjava Krivokuća.
I sama tutnjava je zastrašujuća, kao da se nešto ruši.
– Jači zemljotresi su napravili štetu na dimnjačkim kapama, samim dimnjacima, mestima gde su spojevi konstruktivnih i pregradnih zidova… Nekih velikih oštećenja, u smislu urušavanja elemenata, nismo imali. Ipak, javile su se na nekoliko paraklisa pukotine na kupolama – na Crkvi Svetog Trifuna, na Crkvi Svetog Nikole, na Grobljanskoj crkvi Blegoveštenja… Tu su se javila oštećenja koja zahtevaju intervenciju i sređivanje – navodi Krivokuća.
Pucaju zidovi, paraklisa, padaju dimnjaci… Foto: Privatna Arhiva
On ističe da ništa od toga nije ugroženo, najugroženiji su bili dimnjaci koji su padali po dvorištu. Svi su dimnjaci iz 19. veka, ali su oštećeni i neki koji su zidani kasnije.
– Prosto su dosta veliki elementi, koji trpe najveću amplitudu i najlakše pucaju. Opasnost od eventualnog težeg oštećenja samog manastira možemo da tumačimo samo kroz praksu. Ako su oni preživeli pre 100 i nešto godina dva zemljotresa preko sedam Rihtera i mi nemamo podatke da je bilo ozbiljnog urušavanja, pretpostavljam da je to tako. Sve ovo što smo mi radili novo, što je rekonstruisano imalo je najminimalnija oštećenja, u smislu da je negde pukao malter. Sve je izdržalo potrese, osim odžaka. Ovi stari delovi koji nisu rekonstruisani posle požara su imali na nekim mestima te takozvane kose pukotine, gde je vidljivo da je bilo sleganja ili pomeranja temelja, ali ni to ništa nije ugroženo u smislu da će se srušiti u nekom trenutku – navodi rukovodilac obnove manastira Hilandara.
Ipak, sva oštećenja zahtevaju postavljanje skela i angažovanje ljudi, sanaciju fresaka, kao i stalne popravke.
– Ipak utešno je da ništa nije kritično. Najveće je, recimo, pokretanje kupole na Svetom Trifunu. Pukla je po horizontali i pomerila se dva centimetra. Međutim, i ona je sad stabilna i neće se srušiti – naglašava Krivokuća.
Istrpeli su Hilandar i njegovi monasi za sve ove vekove požare, pirate, nepogode… Prebrodili su mučno osmanlijsko ropstvo, nadmudrili mnoge zavere, preživeli su u veri i molitvi gotovo zaboravljeni surovo vreme komunizma, pa će u slavu Boga i uz Bogorodicu Trojeručicu, zaštitnicu manastira, i ove zemljotrese izdržati, manastir sačuvati i postojati u vekove vekova.
Napukle freske stare više vekova u Paraklisu Svetog Nikole Foto: Privatna Arhiva
Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu: To je prostor gde se očekuju zemljotresi
Prostor gde se nalazi manastir Hilandar, sa aspekta geološke građe područja, nalazi se između afričke ploče koja se podvlači pod evroazijsku ploču. To je prostor gde su bili i biće zabeleženi zemljotresi srednjeg intenziteta. To znači iznad pet stepeni, oko pet ili šest stepeni. Veoma retko mogu biti i razorniji. To još nije mesto gde zemljotresi mogu biti jačeg intenziteta. Prema geološkog građi, saznanjima i statističkim podacima, to je prostor na kome se očekuju zemljotresi. Ipak, u geologiji nemamo informaciju kad će biti zemljotres, pa i u područjima gde se očekuju potresi srednjeg intenziteta.
Mesto gde je Hilandar je veoma heterogeno, izgrađeno je od stena kroz koje seizmički talasi veoma brzo prolaze. Tu ima velikih ruptura, starih razloma kroz koje se energija mnogo lakše i brže oslobađa. Ono što je važno zavisi i, kad je na površini, da li ste vi ili zgrada na amplitudi talasa ili se nalazite u njegovoj depresiji. Ako se nađete na amplitudi, tu je razornije.
Sve građevine na Svetoj Gori su urađene od kamena i cigle i neophodno je izraditi mikorseizmičku kartu, koja bi eventualno dala jasniju sliku u kom delu su potresi intenzivniji, a gde nisu.
Uglješa Balšić / http://kurir.rs
