U Sarajevu, Tuzli, Mostaru, Rijeci nisu mogli da operišu malenu Irmu. Devojčica koja gotovo da nije imala jednu kost u stopalu otežano je hodala otkada je prve korake napravila. I spas je našla u Tiršovoj. A mama Erma ne može da dođe sebi kako joj se dete odmah oporavlja i kako je toplo primljena u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu. Ovo je, reći će, najlepša priča koja nas sve spaja.
Irma Havić operisana u Tiršovoj Foto: Privatna Arhiva
Sve muke, kako mama Erma tvrdi, krenule su od porođaja.
– Porođaj je bio težak, dok su je izvlačili, uvrnuli su joj i oštetili desnu nožicu. Jako dugo je nosila gips. Zbog prekida zone rasta kosti nije joj do kraja izrasla četvrta metatarzalna kost. I kako ulazi u pubertet, a sada joj je 12 godina, stvari su se pogoršale i sve to je došlo do izražaja. Četvrti prst na desnoj nozi, domali, raste joj ka nebu, a ostali su dobili više prostora i još izrasli, te je imala problem s nošenjem obuće – priča za Kurir Erma Havić.
I to bi, ističe, bio samo početak teških muka. Rešenje je moralo pod hitno da se nađe.
– Usled nedostatka i dečjeg ortopeda i logistike za takvu operaciju nije bilo moguće obaviti operaciju nigde u BiH, ni u Tuzli, ni u Mostaru, ni u Sarajevu. Čak su iz Kliničkog centra u Tuzli pisali i institutu u Rijeci i oni su odgovorili da to ne mogu da izvedu – govori Erma.
Srećna okolnost je da baš u njihove Živinice pokraj Tuzle, u privatnu ordinaciju, povremeno dolazi dečji ortoped dr Bojan Bukva, koji je na stalnom radu u Tiršovoj.
– Na prvom pregledu dr Bukva je rekao da je potrebna operacija. Čak mi je i objasnio tri načina na koja je moguće rešiti problem. Već u tom prvom kontaktu je me kupio ljubaznošću i neposrednošću – veli.
Sam dolazak u Beograd, priznaje majka, bio je dodatni stres – kako će devojčica prihvatiti novu sredinu, okruženje…
– Ali sve moje strepnje pale su u vodu čim smo kročili u Tiršovu. Takvu dobrodošlicu nismo ni u snu očekivali – svi su bili krajnje srdačni, od lekara, preko sestra, servirki, obezbeđenja, pa i samih roditelja malih pacijenata – seća se pa priča:
– Taj prijem, doček, ophođenje i prema meni i prema ćerki… Dete je kliknulo na prvu, nije imala nikakvu psihološku blokadu zbog promene sredine. Čak su u sobu doveli i klovnove kao dobrodošlicu. „Izvinite, je l’ ne jedete svinjske proizvode?“, pitali su me čim sam došla. „Ne, ne jedem“, da bi odmah bilo: „OK, za vas obroci bez svinjetine.“ Čak su se i toga setili.
Nije skidala majicu s dekinom slikom
Irma u bolnici nije skidala majicu na kojoj njena slika s dekom joj Ahmetom.
– Deka je onkološki pacijent i nije mogao da bude s njom, a Irmi je značilo da bar na ovaj način bude uz nju – kaže mama.
I obezbeđenje joj je srcu priraslo:
– Zamislite, nikakav problem nisu pravili da često izlazim ispred bolnice na cigaru. Stvarno sam oduševljena.
Minule srede u osam ujutru Irma je ušla u operacionu salu. U podne se vratila u sobu.
– Dr Bukva joj je napravio graft iz uzorka njene kosti i ubacio na mesto kosti koja nedostaje. A Irma je pokazala neverovatno brz oporavak. Iako je operisana u sredu, već u petak smo izašle kući, a plan je bio da u bolnici ostanemo nedelju dana nakon intervencije. Međutim, ona je je odmah skočila na štake, sva srećna – kazuje Erma i dodaje da je operaciju platila 4.000 evra, te da sada podnosi papire da joj Federacija BiH refundira 30 odsto troškova.
Ali to je nebitno. Važno je da je malecka dobro i da su stekle prijatelje u Srbiji:
– Vaš lekari pomeraju granice, oni su vam najbolji ambasadori. I naša priča ruši predrasude i spaja nas. I dalje smo u komunikaciji s divnim ljudima iz Tiršove.
A prim. asist. dr Bojan Bukva, načelnik odeljenja ortopedije i traumatologije u Tiršovoj, objašnjava za Kurir kako je u jednom aktu rešio ovu razvojnu anomaliju kod Irme.
– Devojčica mi se javila zbog kraće četvrte metatarzalne kosti, koju mi nazivamo i kost donožja. Kako je počela da ulazi u pubertet, ta kost je baš sporije rasla, četvrti prst joj je iskočio i nije mogla da nosi nikakvu obuću. Uzeo sam koštani graft s njene lisnjače, tj. potkolenice, onoliko dug za koliko je bila kraća njena kost koja je slabo rasla, i ubacio ga u donožje. I sve to u jednom aktu. Potom sam fiksirao iglom, koju će da nosi osam nedelja – kaže dr Bukva i ističe:
– Neverovatno je kako je devojčica odmah lepo odreagovala i stala na štake.
Kada će na kontrolu kod dr Bukve i gde će je obaviti, u Beogradu ili Živinicama, još se nisu dogovorili, ali su Irma i Erma jedno rešile:
– Planiramo i jedva čekamo da u Beograd odemo kao turisti! Beograd je zagrlio nas po dolasku, a čim se oporavimo, mi ćemo doći da zagrlimo Beograd!
autor: kurir.rs
