Kako je Dimitrije potopio podmornicu i dobio orden neprijatelja
Dimitrije Konjović, Srbin, pravoslavac, rođen je 1888. godine kod Sombora, u tadašnjoj Austrougarskoj.
On je bio mlađi brat poznatog kompozitora Petra Konjovića. Za razliku od rođenog i brata od strica Milana Konjovića, poznatog slikara,
Dimitrije je odlučio da život posveti službi u vojsci.
Dobio je stipendiju Srpske pravoslavne crkve i otišao u Pulu, gde je pohađao pomorsku akademiju.
Voleo je izazove i plovio je mnogim svetskim morima.
Bio je odličan navigator.
U Puli je video prve hidroavione. Dobrovoljno se prijavio za letačku obuku koju je završio za 15 dana.
Tokom prve dve godine Prvog svetskog rata letelo je nad severnim Jadranom.
Ratovao je protiv Italijana a onda mu je poverena komanda nad svim aviobazama između Šibenika i Boke Kotorske.
Komandu je preuzeo 1916. godine, u činu kapetana korvete.
Prilikom evakuacije srpske vojske sa albanske obale Konjović je više puta učestvovao u izviđačkim misijama.
Najmnje jednom prilikom je bombe namerno odbacio dalje od cilja.
Nije želeo da nanosi štetu „svojima“.
Postoji nepotvrđena priča da je to učinio baš u trenutku kada je u luci San Đovani di Medua u jedan brod ukrcavana crkvena riznica.
U njoj je bilo i Miroslavljevo jevanđelje. Možda ga je baš Dimitrije spasao.
Upravljajući avionom tipa „Loner“, Konjović i njegov drugi član posade, Valter Železni, 15. septembra su ispred ulaza u Bokokotorski zaliv ugledali neprijateljsku podmornicu.
Ona je tu bila u zasedi, za slučaj da isplovi austrougarska flota.
To je bila francuska podmornica Fuko, koja je pokušala da zaroni i pobegne.
Konjović je krenuo u napad i odbio bombe koje su podmornicu teško oštetile.
Ona je počela da tone a Konjović je sleteo, pokupio svih 29 članova posade.
Pošto avion nije mogao da poleti, glisirali su polako dok su Francuzi visili sa krila.
Tada je u pomoć stogao jedan torpedni čamac koji je preuzeo sve mornare.
Konjović je odleteo u bazu sa dva francuska oficira
.
To je bilo prvopotapanje podmornice avionom u istoriji. Konjović je to veče priredio večeru za protivničke oficire, koji su sutradan upućeni u zarobljeništvo.
Francuska je 1968. godine Dimitrija Konjovića odlikovala medaljom za hrabrost, humanost i milosrđe.
Dimitrije Konjović je na kraju rata sačekao srpsku vojsku i predao joj austrougarsku flotu u Boki Kotorskoj.
Vojnu službu je nastavio i u Državi Srba Hrvata i Slovenaca. Po okončanju vojne karijere prešao je na polje biznisa.
Bio je jedan od osnivača fabrike aviona „Ikarus“.
Tokom Drugog svetskog rata Nemci su ga uhapsili i poslali u logor na Banjici.
Pušten je, sačekao dolazak partizana i započeo obnovu fabrike aviona.
Zbog navodne saradnje sa okupatorom, oduzeta mu je sva imovina, posle čega se seli u Bešku.
U Beograd se vratio 1961. godine.
U prestonici je umro 1982. godine.
autor: http://politika.rs
