Sve kineske kontramere su napravljene tako da nanesu bol američkoj ekonomiji i preduzećima kao odgovor na američke mere.
Lideri Kanade, Džastin Trudo i Meksika, Klaudija Šejnbaum razgovarali su telefonom sa američkim predsednikom Donaldom Trampomprošle nedelje kako bi pronašli rešenje nakon što je on uveo carine njihovim zemljama, ali izgleda da je malo verovatno da će kineski predsednik uskoro uputiti sličan poziv.
Peking, koji je za razliku od bliskih američkih partnera i suseda godinama bio u trgovinskom i tehnološkom ratu sa SAD, ima drugačiji pristup Trampu tokom njegovog drugog mandata, jasno stavljajući do znanja da sve pregovore treba voditi na ravnopravnoj osnovi.
Kineski lideri kažu da su otvoreni za razgovore, ali su se takođe pripremili za veće američke carine, koje su porasle za 20 odsto otkako je Tramp preuzeo dužnost pre sedam nedelja, piše AP.
U nameri da ne budu uhvaćeni nespremni kao što su bili tokom Trampovog prvog mandata, Kinezi su bili spremni sa merama odmazde -nametanjem sopstvenih taksi prošle nedelje na uvoz ključnih poljoprivrednih proizvoda iz SADi još mnogo toga
– Dok Vašington eskalira tarife, Peking ne vidi druge opcije osim da uzvrati – rekao je Sun Jun, direktor kineskog programa u Stimson centru, istraživačkom centru sa sedištem u Vašingtonu.
Govor američkog predsednika Donalda Trampa u Kongresu Foto: AP Ben Curtis
– To ne znači da Peking ne želi da pregovara, ali se to ne može posmatrati kao molba za pregovore ili milost.
Kao druga po veličini svetska ekonomija, Kina teži da bude velika sila i na regionalnoj i na globalnoj sceni, izazivajući poštovanje svih zemalja, posebno SAD, kao dokaz da je Komunistička partija Kinu učinila prosperitetnom i jakom.
Si Đinping sa suprugom Foto: THOMAS PETER / AFP / Profimedia
Nakon što su SAD prošle nedelje dodale carinu od 10 odsto na postojeću carinu od 10 odsto uvedenih 4. februara, kinesko Ministarstvo spoljnih poslova dalo je najoštriju osudu do sada:
– Ako je rat ono što SAD žele, bilo da se radi o tarifnom ratu, trgovinskom ratu ili bilo kojoj drugoj vrsti rata, spremni smo da se borimo do kraja.
Ponavlja se oštra retorika iz 2018. godine, kada je Tramp pokrenuo svoj prvi trgovinski rat sa Kinom i kada ona nije uspela da se osveti.
Lideri u Pekingu su od tada razvili set mera za carine, ograničenja uvoza, kontrolu izvoza, sankcije, regulatorne revizije i mere za ograničavanje poslovanja američkih kompanija u Kini.
Godišnje zasedanje kineskog Nacionalnog narodnog kongresa u Pekingu Foto: AP/Vincent Thian
Sve kineske kontramere su napravljene tako da nanesu bol američkoj ekonomiji i preduzećima kao odgovor na američke mere.
To je omogućilo kineskoj vladi da brzo reaguje na Trampovo nedavno sveobuhvatno udvostručavanje novih carina na kinesku robu uvođenjem niza uzvratnih mera, uključujući oporezivanje mnogih američkih poljoprivrednih dobara do 15%, obustavljanje uvoza drvne građe iz SAD i stavljanje na crnu listu 15 američkih kompanija, piše AP.
(Kurir.rs)
