Evo zašto je trpeza bez česnice nezamisliva i kako da badnjak bude blagosloven.
Badnji dan i Božić su praznici koje gotovo sve porodice u Srbiji provode zajedno. Običaje, karakteristične za ova dva praznika, nasledili smo od dedova i pradedova, a mnogi i ne slute da oni zapravo simbolizuju četiri važna događaja koja su opisana u Bibliji.
Badnji dan i Božić ne bi trebalo da prođu bez 4 najvažnija običaja, evo i koja.
Dok u gradskim sredinama svi kupuju badnjak na pijacama i u marketima, dotle u seoskim sredinama domaćin sa sinovima i unucima odlazi u šumu da seče deo hrastovog stabla. U našim krajevima strogo se vodi računa kako se seče badnjak i u koje doba dana; u većini delova Srbije to bi trebalo učiniti rano ujutro i to sa samo tri udarca sekirom jer, veruje se, to simbolizuje Sveto trojstvo, te će samo tako odsečan badnjak biti blagosloven.
Badnjak je simbol hrastovih grana koje je pravedni Josif zapalio kad je sa Bogorodicom ušao u pećinu u kojoj će ona doneti na svet Bogomladenca Isusa Hrista. Naime, kad su Bogorodica i njen zaručnik pravedni Josif došli iz Nazareta u Vitlejem, sve gostionice su bile pune i nigde nije bilo nijednog slobodnog kreveta u kom bi mogli da prenoće.
Zato je on krenuo u potragu za sigurnim mestom gde bi Bogorodica mogla da se porodi.
Pronašao je pećinu i u nju uneo hrastove grane koje će zapaliti da bi bar malo zagrejao pećinu, kao i slamu na koju će Bogorodica spustiti Bogomladenca.
Na mestu na kom se nalazila pećina u kojoj je rođen Isus Hrist podignuta je crkva Hristovog rođenja koju redovno posećuju hodočasnici. Na mestu na kom je rođen Spasitelj postavljena je čuvena vitlejemska zvezda od 14 krakova koja simbolizuje 14 generacija – od praoca Adama do Isusa Hrista, a u jaslama prekoputa zvezde nalazi se slama.
Slama kao zaštita
Tako dolazimo i do objašnjenja zbog čega porodice koje proslavljaju Božić po julijanskom kalendaru u kuću na Badnje veče unose slamu. Ona simbolički predstavlja slamu na koju je Isus Hrist položen po rođenju, a koja ga je zaštitila od smrzavanja.
Svaki pravoslavni hrišćanin će u svom domu na Badnje veče obezbediti mesto na koje će staviti makar malo slame, taman toliko da bude dovoljno za spuštanje novorođenčeta.
Položajnik u znak sećanja na pastire i mudrace
Položajnik (u nekim delovima Srbije i položnik) ima posebnu ulogu tokom božićnih praznika. On je prva muška osoba koja ulazi u kuću na prvi dan Božića. I njegova uloga je simbolički takođe povezana sa biblijskim opisom rođenja Isusa Hrista. Položajnik, zapravo, simbolizuje vitlejemske pastire koji su se prvi poklonili Bogodetetu.
Postoji, takođe, još jedno tumačenje uloge položajnika. Teolozi ga dovode u vezu sa mudracima sa Istoka koji su došli u vitlejemsku pećinu i doneli darove tek rođenom Isusu – zlato, tajman i mirnu.
Otud i stavljanje zlatnika u česnicu, običaj koji vekovima traje na našim prostorima prilikom obeležavanja najradosnijeg hrišćanskog praznika.
Česnica je sam Isus Hrist
I česnica, naravno, ima svoju simboliku. Iako se u različitim delovima Srbije česnica pravi na različite načine – negde je poput pogače od kiselog testa, a negde slatka i podseća na baklavu, u oba slučaja njen glavni sastojak je brašno.
Teolozi navode da je česnica zapravo sam Isus Hrist koji je u Jevanđelju rekao: „Ja sam hleb života“.
autor:http://zenablic.rs
