Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik Preobraženja Gospodnjeg, koji je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje stradanje i slavu.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao ljetnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca – „Ovo je Sin moj ljubezni… njega poslušajte“.
Isus, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke.
Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji.
Letnje Bogojavljenje
Preobraženje pada uvek u vreme Gospojinskog posta, pa su zato posne i pravoslavne trpeze.
Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer su se i tada, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca.
Veruje se da se, uoči praznika, na nebu otvaraju „Božja vrata“ na kojima se pojavljuje sam Gospod i ispunjava želje.
Preobraženje uvek pada u vreme Gospojinskog posta. Inače je ovaj post jako strog i uglavnom je na vodi, ali je na praznik Preobraženja dozvoljena riba na trpezi.
U crkvama, na kraju svetih liturgija, osveštava se grožđe i deli narodu, u znak zahvalnosti Bogu na plodovima koje daje zemlja, a u krajevima gde nema grožđa, drugo voće. Brojni su hramovi posvećeni ovom prazniku, u mnogim mestima održavaju se vašari.
Na Preobraženje se preobražava list u gori i kamen u vodi, lišće počinje da žuti i opada, a voda biva hladnija, te se tako smatra da se na sutrašnji dan završava leto.
Veruje se takođe da se i nebo, u gluvo doba noći, tri puta preobražava, zato treba u ponoć pogledati u nebo.
Svaki praznik i njegovi običaji vezani su i za godišnje doba.
Zato se u narodu obično kaže da od Preobraženja uglavnom više nema velikih vrućina.
U narodu se slavi Preobraženje kao prelaz iz letnjeg u zimski period, kad vazduh i voda postaju hladniji, lišće počinje da žuti i sve u prirodi što je do tada bujalo polako vene.
Već oko Preobraženja prolaze nesnosne vrućine i vreme postaje hladnije, naročito noću.
Zbog te promene u prirodi nastala je u narodu izreka: „Preobraženje je, preobražava se i gora i voda“.
Takođe se nekad verovalo da je Preobraženje poslednji dan za kupanje u rekama.
FOTO: PROFIMEDIA
Običaji i verovanja
Žene uoči Preobraženja vežu crveni ili beli konac oko ruke i pomisle želju.
Ako se konac ne prekine u toku dana, želja će se ispuniti.
Prema rasprostranjenom verovanju, na ovaj dan se ne radi, takođe, na ovaj dan ne treba preko dana lenčariti i spavati, jer ko tada odspava, preobraziće se, pa će cele godine biti dremljiv.
Nije dobro ni da neko plače jer će plakati cele godine, a ni da ljudi ceo dan provedu u kafani – da im ne pređe u naviku i da ne postanu raspikuće.
Ali ono što obavezno treba učiniti jeste da prvi put probate grožđe.
Na ovaj dan se strogo posti, a u šumadijskim selima je običaj da se pričešćuju u crkvi.
Crkveni vašari s narodnim veseljem održavaju se širom Srbije.
Veruje se da ako je na ovaj dan lepo vreme, sledeće godine neće biti dobra letina.
autor: Kurir.rs
