Kristijan Šmit, kojeg ne priznaju vlade Rusije, Kine i vlasti Republike Srpske, danas je tokom saslušanja pred Komitetom za spoljne poslove parlamenta Velike Britanije, govorio o sankcionisanju političara iz Republike Srpske koji su na crnim listama.
Kazao je kako se više zalaže za “finansijsko uslovljavanje Republike Srpske” i da su u vezi sa tim “EU i Njemačka blokirali neki novac i sada razgovaramo sa MMF-om i drugima da vidimo šta oni mogu uraditi”.
Šmit je na početku svoga svjedočenja kazao kako mu je drago što su se stvari pokrenule u BiH što nije bio slučaj prethodnih godina zbog, kako je istakao, blokada predstavnika iz entiteta Republika Srpska.
Sada su se ti predstavnici, dodao je, predvođeni entitetskim predsjednikom Miloradom Dodikom vratili u institucije.
Na pitanje da li će koristiti tzv. Bonska ovlaštenja protiv političare iz Republike Srpske, koji su u vlasti, a nalaze se na crnim listama SAD i Velike Britanije, Šmit je odgovorio da bi volio da je ovo sada vrijeme Pedija Ešdauna kada je bila snažnija podrška međunarodne zajednice, prenosi N1.
“Ponekad bih volio da sam poput Ešdauna, on je radio u nekom drugom okruženju kada je bilo snažno prisustvo SFOR-a i imali smo međunarodnu policijsku strukturu. Ne bih to odbacio, ali još uvijek ne bih koristio Bonska ovlašćenja. Više bih razmišljao o finansijskom uslovljavanju. Republika Srpska je jedan od siromašnijih dijelova BiH, treba novac i podršku. Očito da je Dodikova odluka da se nagradi Putin, malo nas navela na neki drugi pravac. EU i Njemačka su blokirali neki novac i sada razgovaramo sa MMF-om i drugima da vidimo šta oni mogu uraditi. To treba da ima dalekosežne posljedice, a ne samo da se ukloni jedna osoba. Za 9. januar smo u Republici Srpskoj imali jednu paradu koja je bila prikaz srpskog identiteta, a to nije srpski entitet nego multietnički. Deveti januar se veže za Karadžića i ono što je najavio 1991. godine”, zaključio je Šmit.
autor:faktormagzin/n1, foto; klix.ba
