Život u Engleskoj
Proces kupovine nekretnine u Engleskoj nije nimalo lak, gotovo svako gleda na neki način da se ugradi, a na useljenje u kupljenu nekretninu možete čekati i godinu dana.
Procedura uopšte nije jednostvana kao u Srbiji, a naš čovek Aleksandar koji skoro 10 godina živi u Engleskoj prošao je kroz pravi pakao tokom procedure kupovine stana.
O tome je posvetio jedan snimak na svom kanalu „Engleski gastarbajter„, njegovo iskustvo prenosimo u celosti:
– Ko nije kupovao nekretninu u Engleskoj, taj ne zna šta je patnja. Engleska jeste razvijena zemlja.
Međutim, u nekim stvarima su kao pre 500 godina.
Tako isto proces kupovine i prodaje nekretnina.
Ja sam mislio da je to mnogo savremenije nego što jeste.
Sada ću vam ispričati kako sam ja prošao kada sam kupovao ovu nekretninu, ovaj stan.
Ja nisam znao da toliko puno ljudi ima umešano u tom procesu kupovine i prodaje nekretnine.
Da svako tu hoće da se ugradi, da uzme neki svoj „komišn“, neki „feed“ da vam nešto uvali itd. To nisam znao.
Inače, mi smo u tom trenutku iznajmljivali stan jedan i hteli smo da kupimo stančić neki za nas.
Ja sam u tom trenutku baš menjao posao
Dao sam otkaz u staroj firmi i prelazio sam u novu firmu.
I onda sam pronašao na internetu, skinuo sam neku knjigu pa sam tu malo istražio kako sve to funkcioniše, te termine pa da znam kad me neko nešto pita od tih ljudi sa kojima ću da komuniciram.
Ja sam to sve onako pročitao i rešio sam da odem na vebsajt da vidim koliko mogu da dobijem kredita.
Imate ovde dosta tih sajtova koje upoređuju ponude banaka, to jeste „mortgage lendera“.
I onda možete da unesete vaše podatke – koliko vam je plata, na koliko godina uzimate kredit, koliko košta ta nekretnina itd.
Onda vam ti sajtovi uporede sve ponude, sve banke koje postoje na tržištu i onda vam izbace šta vam je najpovoljnije.
I izbaci meni tu jednu banku i oni mi daju kao taj „agreement inprinciple“ to vam je kao u načelu vam oni odobravaju kredit, ali morate da odete kod njih i onda da im date vaše prave podatke – da skenirate i pasoš i da date „payslipove“ (izvode iz banke zadnja tri meseca), da prikažete visinu vaših primanja itd.
I piše mi tamo neki referentni broj, kaže da odem u tu filijalu od te banke i da dođem sa tim papirom i tamo će mi onda konkretnije dati neku ponudu. I ništa, odem ja, zakažem ja „slot“, odem u tu filijalu, uđem tamo, a ono radi neka žena, blage veze nema sa životom.
Loša administracija
Ovde kakvih sve ljudi ima što rade na raznoraznim pozicijama, to nije normalno.
Gleda ona mene, gledam ja nju, gleda me kao tele u šarena vrata.
Ona tu nešto ukucava u kompjuter, nešto me pita, zanimanja…
I na kraju njoj kompjuter izbaci da ja mogu da dobijem četrdeset nešto hiljada funti kredita…
Kao to ne može nešto, vidim ja da nema ništa od toga, da ona ne zna svoj posao, da ona tu ne zna kako to funkcionište.
I ja sam pričao sa kolegama na poslu i kažu mi oni da bi bilo bolje da odem, da angažujem nekog „mortgage advajzora“, to jest brokera.
To je inače osoba koja vam pomaže da pronađete bolji kredit.
I da je mnogo lakše ako idem preko njih, zato što one tačno znaju kako sve to funkcionište.
One isto imaju uvid u ceo sistem, čak i bolje imaju, imaju bolje aplikacije, mogu da bolje vide kakve se ponude ima na tržištu.
I onda mogu lakše preko njih da apliciram
I velikom većinom ne morate ništa da im platite, nego oni žive od toga što te banke njima daju „commission free“, to je kao provizija neka.
Sad zavisi koji je iznos kredita u pitanju, oni mogu da dobiju po tom jednom dilu, mogu da zarade i po 600, 700, 800 funti, nekada čak i preko 1.000.
Život u Engleskoj
Tako da sam se ja onda odlučio da pronađem nekog „mortgage advajzora“, savetnika, da me savetuje kako da kupim nekretninu, da mi nađe neki dobar „dil“.
I sada mi smo tu gledali kuće, pošto ovde u Engleskoj inače kada iznajmljate nekretninu, ne možete kao u Srbiji da napravite ugovor, pa sad ide mesec za mesec, pa sad iznajmiš na dva meseca, pa onda ćao, zdravo, ideš u neki drugi stan i to.
Ovde, kada napravite ugovor, traži se da bude bar šest meseci ili godinu dana, uglavnom je godinu dana i onda kada vam se približi kraj tog ugovora, onda bi trebalo da produžite opet ugovor i onda opet, minimum je šest meseci.
I onda jako je teško to sinhronizovati, da pronađete nekretninu koju vi želite da se uselite, da kupite jednu drugu nekretninu, a recimo ovu gde živite sada da tako namestite da nema tu puno preklapanja zato što ćete morati da plaćate gazdi kiriju dok traje taj ugovor.
Sve je komplikovano
Postoji fora, možete da se dogovorite sa gazdom, recimo ako želite ranije da izađete iz stana, onda on pokuša da stavi stan u oglase.
Ako se pronađe neko ko želi da se useli ranije, onda možete da se dogovorite sa gazdom tako da se taj ugovor raskine.
Ali dok se ne pronađe neka nova osoba koja će da uđe, a vi imate ugovor da ste zakupili taj stan na šest meseci, morate da plaćate tih šest meseci.
I odemo mi da gledamo kuće, i sad tu preko agencije, imate ovde isto kao i u Srbiji te agencije, i onda imate agenta koji vas vodi pa vam pokazuje nekretninu.
Neki Britanac, kada ga čovek pogleda onako odelo kravata, mislite da je neko i nešto, Englez…
I idemo mi za njim, kaže on da ga pratimo kolima da nam pokaže tu nekretninu i idemo mi tu, idemo i vidim ja da se meni ponavlja put.
Pratim ga, vidim prošao sam jednom kroz taj deo grada, tako dva, tri puta ljudi moji.
On se pogubio, on ne može da pronađe gde je ta nekretnina
Kaže on, ajde daću vama „post kod“ pa onda vi probajte da tražite, nešto ga zeza navigacija.
Ukucam ja navigaciju i uspeomo mi da pronađemo gde je ta nekretnina.
On je trebalo da me vodi do nekretnina, a ustvari ja treba da koristim moju navigaciju da gledam.
Znači to je neverovatno kakvi ljudi rade ovde na raznoraznim pozicijima, počevši od te banke pa do ovog agenta.
I odemo mi tu i svidi se nama ta nekretnina i mi rešimo da damo ponudu.
Inače, ovde imate to što prodavac traži, koliko traži novaca da bi želeo da dobije, vi date vašu ponudu, pa onda pokušate da se nađete negde i onda vi možete koliko god želite puta da dajete ponudu.
Ako postoji još jedna strana koja je zainteresovana da kupi, onda neće vam reći koliko ta druga strana nudi, ali će vam reći da je neko dao više od vaše ponude, pa vi onda možete da razmislite pa da date još više.
I onda u slučaju da ona druga strana opet da više, onda vam kažu da je neko dao još više pa da li biste dali još više.
Znači, nije ono fora da imate da date samo jednu ponudu, nego možete koliko god želite.
Međutim, samo smo mi bili zainteresovani da kupimo taj stan i mi damo ponudu i oni to prihvate.
Zovu me iz agencije, prihvatili su kao moju ponudu, čestita mi, ajde.
I sad kao kupili smo stan
I kreće sad tu ludilo. Sad pitaju me ovi iz agencije da li imam ja svog „solisitora“ (advokat, prim. aut.) ili sam okej da koristim njihovog „solicitora“.
Oni imaju nekog koga oni preporučuju, kao oni jako brzo mogu da mu proslede podatke.
Ja rekao ajde okej, pitao sam ja kolega, manje više su iste cene tih usluga.
Inače, svakako ko kupuje i svakako ko prodaje nekretninu mora da ima svog „solicitora“.
To je pravnik koji je specijalizovan za kupovanje i prodaju nekretnina ovde u Engleskoj.
I onda sve ide preko njega, cela ta komunikacija u stvari funkcioniše preko tog „solicitora“.
I ajde reko može onda i preko tog njihovog „solicitora“.
I sad tu kreće ludilo, sad tu svakako hoće da zgrabi neki svoj kolač.
KREDIT
Idem ja kod tog svog „advajzora“, kod tog svog savetnika i on tu gleda i sad on meni kaže najbolje mi je da uzmem kredit na dve godine da mi je fiksirana kamatna stopa.
Zato što ću opet za dve godine moći da dođem kod njega pa da mi uradi „re-morgage“, znači da uzmem ponovo drugi kredit.
Ali će mi biti onda kao bolji uslovi.
I ajde reko meni to ok zvučalo, okej rekoh da zna šta radi, savetuje me.
I kaže on treba da mu platim 200 funti uslugu.
Kaže to samo sad mu platim 200 funti, prvi put.
A svaki naredni put ne plaćam ništa. I ja reku okej, ajde dobro.
Čuo sam od ovih kolega da su neki isto tako prošli, da su davali po 200-250 funti i prvi put su platili.
Onda posle toga svaki put kada se približi kraj tog fiksnog perioda, kada vam istekne, kada se približi kraj isteka perioda kada vam je fiksirana kamatna stopa, tada kontaktirate tog brokera i onda vam on pronađe neki bolji dil pa se uradi onda „re-mortage“, da ne biste prešli na tu varijablu kamatnu stopu.
autor: http://kurir.rs
