Stručnjaci upozoravaju: Postoji opasnost od izbijanja trećeg svjetskog rata?!

Stručnjaci upozoravaju: Postoji opasnost od izbijanja trećeg svjetskog rata?!

Bezbjednosna pretnja čitavom svijetu je opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata, rekao je za Faktor doc. dr Ratomir Antonović, profesor Fakulteta za pravo, bezbednost i menadžment iz Niša.

Otvorena opasnost po svjetski mir je i moguća havarija nuklearnih elektrana, kojih u Ukrajini ima mnogo, a do kojih se, kako kaže, može doći kao rezultat ratnog djelovanja. Antonović se nada da će pregovori Rusije i Ukrajine uroditi plodom, ali bez posredništva zapadnog faktora, jer su zemlje bivše Jugoslavije na svojoj koži osjetile kako to izgleda kad SAD „donose mir” i kad poslije sukoba počinju da grade svoje vojne baze i pretvaraju te zemlje u svoje kolonije. Antonović pojašnjava i zašto sukob na relaciji Rusija i Ukrajina ima ozbiljan potencijal da promjeni čitavu svjetsku konstelaciju. Zna i koji će svjetski problemi, koji su godinama gurani pod tepih, početi da se lančano otvaraju i izazivaju nove sukobe na tlu čitavog svijeta.

Faktor: Kakav očekujete ishod vojnih oprecija Rusije u Ukrajini?

Antonović: Obe sukobljene strane neminovno moraju sesti za pregovarački sto.

Iskreno se nadam da će se to desiti što pre kako bi se predupredile ljudske žrtve I besciljno stradanje nedužnog civilnog stanovništva.

Mir mora biti imperative svim stranama u ovom sukobu.

Međutim, nadam se da ni ruska ni ukrajinska strana neće prihvatiti posredništvo zapadnog faktora u rešavanju sukoba, jer mi, državljani bivše Jugoslavije na svojoj koži smo osetili kako to izgleda kad SAD donose mir I kad posle sukoba počinju da grade svoje vojne baze, a zemlju počinju da pretvaraju u njihovu koloniju.

Takođe, podržavam da se mirovni pregovori vode u Beogradu, tim pre što je Srbija jasno I nedvosmisleno zauzela neutralni stav I nije se deklarisala ni na rusku ni na ukrajinsku stranu.

Ujedno, Srbija je relativno skoro izašla iz sličnog sukoba koji je imala sa svojim zapadnim susedima, pa na ličnom iskustvu može pomoći Rusima I Ukrajincima da nađu održivo rešenje koje će doneti mir.

Faktor: Koje sve promjene se mogu očekivati na globalnom nivou nakon ovog sukoba?

Antonović: Sukob na relaciji Rusija I Ukrajina ima ozbiljan potencijal da promeni čitavu svetsku konstelaciju.

Treba istaći da se “ukrajinski problem” gaji I razvija već duži niz godina od tzv. narandžaste revolucije, trovanja bivšeg ukrajinskog predsednika I velikih protesta u Kijevu.

Sukob je pomognut I velikim međunarodnopravnim nonsensom priznanja tzv. države Kosovo, iako ta tzv. država nikad ne može da stekne taj status prema međunarodnopravnim regulativama I standardima.

Zapadne sile sad znaju da optužuju Rusiju da ugrožava teritorijalni integritet Ukrajine kao međunarodnopravno priznate države.

A kako im to isto nije smetalo kad je Kosovo I Metohija, kao integralni deo Republike Srbije otet od Srbije I kako ne postoje bilo kakve reakcije na tvrdnje albanskog premijera Edija Rame da će se Kosovo pripojiti Albaniji I time realizovati projekat Velike Albanije?

Time je samo otvorena Pandorina kutija I lično očekujem da će mnogi slični svetski problem, koji su godinama gurani pod tepih, početi da se lančano otvaraju I izazivaju nove sukobe na tlu čitavog sveta.

Faktor: Kako gledate na najave snabdijevanja Ukrajine oružjem od strane zapadnih zemalja, kao i njihove sankcije Rusiji?

Antonović: Savezništvo Ukrajine I zapadnih zemalja je očigledno od samog početka sukoba.

Ako ćemo pošteno da govorimo, da nije bilo vetra sa zapada, do ovog sukoba verovatno ne bi ni došlo.

Danas kad je sukob izazvan I kad je ruska strana pokazala svoju očekivanu vojnu nadmoćnost, zapadne države kao glavni inspirator moraju da pomognu Ukrajinu da ne bi doživela svoj vojni krah.

Kijev je u plamenu, ukrajinski predsednik Zelenski je u izgnanstvu, dakle Ukrajina je na kolenima.

Nisam siguran koliko zapad sad I može nesto da pomogne, a takođe nisam siguran zašto zapad do sad već nešto nije preduzeo, nego je svoje prijatelje stavio u ovako težak položaj.

Što se sankcija tiče, mislim da one Rusiju neće nešto mnogo pogoditi, a da će recipročne mere Rusije prema zapadu za zapadni svet imati daleko pogubnije posledice.

Setimo se samo da se skoro cela Evropa greje na ruski gas I zapitajmo se kako će ta ista Evropa izgledati ako im se svi dotoci ruskog gasa ukinu

Faktor: Da li očekuje i kakve nove pritiske na Srbiju, nakon što je pružila podršku integritetu i poštovanju granica Ukrajine, ali i odbila da uvede sankcije Rusiji?

Antonović: Republika Srbija je donela zrelu diplomatsku odluku kojom je samo dodatno učvrstila svoj nezavisni stav.

Mislim da je jedino takva odluka bila ispravna, jer ne poštovati teritorijalni integritet Ukrajine bi značio posredno priznavanje nezavisnonsti Kosova.

Krajnje bi bilo licemerno da apelujemo na ceo svet da zaštiti naš teritorijalni integritet, a da mi sa druge strane nepoštujemo terotirijalni integritet Ukrajine u sličnoj situaciji.

Opet, uvođenje sankcija Rusiji od strane Srbije bi za Rusiju bile beznačajne, a za Srbiju pogubne.

Osim snabdevanja gasa, koje imamo samo I isključivo iz Rusije, naša privredna delatnost je vrlo intenzivna prema Rusiji, naročito po pitanju izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Uvođenjem sankcija Rusiji bi odsekli vitalne grane: snabdevanje gasom I energentima I spoljni izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Takođe, ne treba zaboraviti I na dugogodišnje prijateljske odnose sa Rusijom, veliku vezanost naša dva naroda I uvek iskazano bratstvo I prijateljstvo.

Što se pritisaka tiče, oni su već prisutni.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je neposredno pre donošenja ove odluke imao vrlo intenzivne razgovore sa ambasadorima kvinte, koji su jasno izneli stav da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji I da EU to od nje zahteva, kao od države koja pretenduje da postane član evropske porodice.

A ja se pitam do kad će nam to učlanjenje u EU biti štap I šargarepa kojom će nas zapad ucenivati.

Pogledajte samo kakve države su primili u svoje članstvo, a Srbiji se traži “dlaka u jajetu” I razlog da ne bude primljena.

Mi smo do sad od te EU videli uglavnom pretnje I ucene, tako da se ucenama nadam, a nadam se I da ćemo ostati dosledni u ovom neutralnom stavu.

Faktor: Taj stav zastupaju i zvaničnici Republike Srpske, a srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik smatra da i BiH treba da ostane neutralna, s čim se ne slažu u drugom entitetu, odnosno Federaciji BiH. Da li će to biti novi kamen spoticanja u odnosima sa Bošnjacima i Hrvatoima, odnosno kakav stav će biti Evropske unije i SAD, jer Republika Srpska ne podržava sankcije Rusiji?

Antonović: Opšte je poznato da bošnjačkoj strani nije ništa prihvatljivo što dolazi od Milorada Dodika I Republike Srpske.

Oni bi negirali sve što on izgovori.

A po ovom pitanju neslaganja su velika, jer Dodik sledi politiku Srbije, dok Bošnjaci I Hrvati imaju svoje uzore na zapadu.

Politika neutralnosti je politika nezameranja, što je nama malim narodima na Balkanu jedini način da ne uđemo u bilo kakve nove sukobe.

Stoga, politika neutralnosti nam svima donosi mir I stabilnost.

Neutralnost je politika nezameranja I zato treba I BiH da sledi primer Srbije.

Dakle, podržavam stav Milorada Dodika I mislim da bi značaj takve odluke trebalo da vide I predstavnici Bošnjaka I Hrvata u Predsedništvu BiH.

Bar bi oko ovako vitalnog pitanja trebalo da nađu kompromis I zanemare lične animozitete I političke antagonizme.

Faktor: Kako komentarišete informacije o dobrovoljcima iz regiona koji se bore na strani Ukrajine?

Antonović: Vrlo opasna I štetna pojava koja suštinski derogira stav Srbije o neutralnosti.

Verujem da se radi o izolovanim pojedincima, ili manjim organizacijama bez većeg društvenog I političkog značaja.

Ne treba zaboraviti da imate u svakom ratu te tzv. svetske borce koji idu na sva moguća ratna žarišta I bore se.

Tako je bilo I u ratu u BiH kad su se na strani Bošnjaka borili Mudžahedini.

DODATNA DESTABILIZACIJA

Faktor: Šta će za Srbiju, odnosno njene susjedne zemlje ili region značiti priliv velikog broja izbjeglica sa ukrajinske teritorije?

Antonović: Mi se već u veliko borimo sa migrantskom krizom.

Prihvatni centri u Srbiji su puni izbegličkog življa iz Azije, koji su u tranzitu kroz Balkan.

Nov talas izbeglica iz Ukrajine može samo da doprinese dodatnoj destabilizaciji.

Međutim, mislim da naše područje neće biti destinacija ukrajinskim izbeglicama.

Prema mojim saznanjima, Ukrajinci uglavnom beže u Rusiju I Belorusiju, u koju je pobegao I Voloadimir Zelenski, ukrajinski predsednik.

HRVATSKO-UKRAJINSKE VEZE

Faktor:Hrvatski premijer Andrej Plenković najavio je slanje zaštitne opreme i oružja Ukrajini? Vaš komentar?

Antonović: Ne iznenađuje me uopšte ta vrsta saradnje, pogotovo ako u obzir uzmemo fašističku istoriju I Hrvatske I Ukrajine u Drugom svetskom ratu.

Takođe, stav Hrvatske je konsekventan stavu zapada koji podržava Ukrajinu u ovom sukobu, te Hrvatska kao punopravna članica EU zapravo sledi politiku EU I stav da Ukrajinu treba podržati.

Nisam jedino siguran da će ta hrvatska pomoć u naoružanju nešto suštinski pomoći ukrajinskoj vojsci, jer, ako je suditi prema izveštajima sa ratišta, ruska vojska ofanzivno napreduje u osvajanju ukrajinske teritorije.

OPASNOST OD HAVARIJE NUKLERNIH ELEKTRANA

Faktor: Šta je trenutno najveća bezbjednosna prijetnja u regionu?

Antonović: Bezbednosna pretnja čitavom svetu je opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata.

Svi elementi su postignuti: imamo dve zaraćene strane, dve alijanse, jednu za Rusiju, drugu za Ukrajinu, zahteva se od svih zemalja sveta da se deklarišu kojoj strani pripadaju i stvara se antagonizam između onih koji su proruski i proukrajinski orijentisani.

O rizicima izbijanja Trećeg svetskog rata i posledicama istog mislim da ne treba govoriti.

Takođe, kao otvorena opasnost po svetski mir jeste moguća havarija nuklearnih elektrana kojih u Ukrajini ima mnogo, a do kojih može doći kao rezultat ratnog delovanja.

Svi znamo šta bi to značilo po svetski mir, bezbednost I sigurnost ljudskih života.

autor:faktormagzin.ba,  tekst je izašao u FM 37 štampanom izdanju od 3.marta 2022.godine

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.