Bolest koja se dobija od hrane: Mnogi misle da je bezazlena, a šteti više od alkohola i cigareta

Bolest koja se dobija od hrane: Mnogi misle da je bezazlena, a šteti više od alkohola i cigareta

Često nam govore kako su alkohol i cigarete štetni po naš organizam, to je tačno, ali takođe postoji i niz zdravstvenih problema koje mogu da se dogode i ako smo gojazni.

 

Višak kilograma izaziva daleko veći razdor u cijelom organizmu nego, na primjer, pušenje ili alkoholizam.

Evo zdravstvenih komplikacija gojaznosti:

Kardiovaskularni sistem

Arterijska hipertenzija – sa svakim povećanjem tjelesne težine od 10 kg, sistolni pritisak raste za 3 mmHg, a dijastolni za 2,3 mmHg, što zauzvrat povećava rizik od koronarne bolesti srca za 12%.

Ishemijska bolest srca – svako povećanje BMI za 5 kg/m2 povećava rizik za 29%.

Hronična srčana insuficijencija – povećanje BMI za samo 1 kg/m2 povećava rizik za 7% kod žena i 5% kod muškaraca, a 11% svih slučajeva hronične srčane insuficijencije je uzrokovano isključivo gojaznošću.

Gojaznost povećava rizik od venske stenoze i duboke venske tromboze.

Iznenadna srčana smrt – kod gojaznih osoba rizik je 40 puta veći nego kod normalno hranjenih osoba.

Gubitak težine može normalizovati sve kardiovaskularne poremećaje uzrokovane gojaznošću i smanjiti morbiditet i mortalitet od kardiovaskularnih bolesti.

Probavni sistem

Gojaznost utiče na crevnu floru (može biti i uzrok i posljedica gojaznosti), što podstiče inflamatorni odgovor, odnosno pojavu dijareje (30% veća učestalost kod gojaznih osoba) i hronične upale. Gojazne osobe češće imaju gorušicu uzrokovanu vraćanjem želudačne kiseline u stomak

-Zapaljenje grla sa erozijama sluzokože i zapaljenje želuca sa erozivnim gastritisom su češći kod gojaznih osoba.

-Među novootkrivenim pacijentima sa celijakijom, 40% je gojazno.

-Devedeset odsto gojaznih ljudi ima bezalkoholnu masnu jetru.

-Debljina znači 1,5 puta veći rizik od kamena u žuči.

Karcinomi

Gojaznost je odgovorna za oko četvrtinu malignih bolesti; povećava rizik od raka debelog crijeva, adenokarcinoma jednjaka, raka dojke kod žena u postmenopauzi, raka endometrijuma, bubrega, jetre, žučne kese i pankreasa, raka prostate.

Dislipidemije

Povišen holesterol i trigliceridi – debljina u trbušnoj duplji (visceralna gojaznost) podstiče insulinsku rezistenciju povećanim odlivanjem slobodnih masnih kiselina u venski krvotok, što u jetri podstiče insulinsku rezistenciju, povećanu proizvodnju glukoze u jetri i hiperinzulinemiju. Povećana sinteza triglicerida promoviše povećano stvaranje LDL, tzv. loš holesterol. Za svaki gubitak od 1 kg telesne težine, LDL holesterol se smanjuje za 0,02 mmol/L, a trigliceridi za 0,015 mmol/L.

Nervni sistem

-Moždani udar – sa svakih 10 kg povećanja tjelesne težine, rizik od moždanog udara se povećava za 24%

-Alchajmerova bolest – povećan indeks tjelesne mase u srednjim godinama povećava rizik od demencije za 40%

-Depresija, poremećaji u ishrani, problematični međuljudski odnosi – češći su kod gojaznih osoba

Smanjenje težine i povećana fizička aktivnost štite i poboljšavaju već narušene kognitivne funkcije, a kardiovaskularne vežbe povećavaju cirkulaciju mozga i time smanjuju oštećenje mozga koje se javlja u sklopu gojaznosti.

Respiratorni sistem

Gojaznost sa apnejom povećava rizik od razvoja kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih incidenata, infarkta miokarda, srčane insuficijencije, plućne hipertenzije, aritmije, arterijske hipertenzije.

Hipoventilacioni sindrom povećava rizik od kardiovaskularnih poremećaja, a astma i HOBP su češći kod gojaznih osoba.

Sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem

Gojaznost je vodeći uzrok dijabetesa tipa 2, povezana je i sa nižim nivoom androgena kod muškaraca, što povećava rizik od hipertenzije, hiperlipidemije i dijabetesa.

Kod djece, gojaznost je često povezana sa ranim početkom puberteta, gojazna djeca obično imaju smanjen nivo hormona rasta

Bubrežni sistem

Gojaznost sa nefropatijom ubrzava gubitak funkcije bubrega.

Reproduktivno zdravlje

Od 30 do 47% gojaznih i gojaznih žena nema redovne menstruacije i od 38 do 88% žena sa sindromom policističnih jajnika ima prekomernu težinu ili gojaznost.

Lokomotorni sistem

Trideset jedan odsto gojaznih ljudi ima neki oblik artritisa, a gojazne osobe češće imaju neurološke znakove zbog bolova u donjem dijelu leđa od ljudi koji se normalno hrane.

Povećanje težine od 10 kg povezano je sa smanjenjem mineralne gustine kostiju za oko 1%, posebno kod žena u postmenopauzi.

(IZVOR: ŽIVIM.HR, Foto:Shutterstock)

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.