Pisac Dejan Tiago Stanković preminuo je u 57. godini, potvrđeno je portalu Nova.rs.
Kako navodi ovaj portal, književnik i prevodilac umro je u svom domu u Lisabonu, gdje je i živio decenijama.
Legendarni pisac rođen je u Beogradu 1965. godine, a u svojoj biografiji napisao je da je u Beogradu živio dok nije diplomirao arhitekturu 1991. godine.
„Ali arhitekturom se nikada potom nisam bavio. Čim sam okončao školu, a prije nego što sam odrastao, iz puke radoznalosti i želje da upoznam svijet odselio sam se u inostranstvo, gdje nisam namijeravao dugo da ostanem, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije. U Londonu sam živio do 1995, kada sam se, umjesto da se vratim kući u Beograd, preselio u Portugal. Obitavam u Lisabonu, dobio sam njihovo državljanstvo i gledaju me kao svog“, zabilježio je svojevremeno pisac.
Objasnio je i kako je „naučio da piše“:
– Spisateljski zanat naučio sam od najboljih, prevodeći književna djela. Tokom godina objavio sam nevelik broj prevoda, ali samo najznačajnijih pisaca, kako portugalskih na srpski tako srpskih na portugalski. Bio sam pionir u tom poslu, pa sam mogao da biram. Posebno se ponosim prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom sam počeo da pišem i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih djela počeo sam kasno u životu, tek u svojim četrdesetima, kada sam bio siguran da imam šta da kažem. Objavio sam knjigu pripovedaka „Odakle sam bila, više nisam“ i roman „Estoril“, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru. „Zamalek“, moj drugi roman, plod je mojih višemesečnih boravaka u Kairu tokom četiri godine, onoga što sam tamo doživeo i priča koje sam tamo čuo.
