Film „Toma“ do sada je u bioskopima pogledalo više od milion ljudi, što ga čini najgledanijim srpskim filmom svih vremena, a reditelj filma Dragan Bjelogrlić kaže da se sa radošću sjeća poruka i pohvala prijatelja i „ljudi od pera“ na račun „Tome“.
Gostujući u emisiji „Oko“ na RTS, Bjelorlić je otkrio i da ga je nakon premijere filma pozvao Cane iz „Partibrejkersa“ i rekao mu: „Napravio si, Draganče, pravi rokenrol od filma!“.
„Pamtim od patrijarha, pamtim od Duška Kovačevića i mnogo ljudi je imalo potrebu da posle projekcije ili napiše na Tviter nalogu ili na Instagramu ili meni da pošalje poruku. Ono što najviše pamtim su tekstovi koje su ljudi napisali, a nisu morali, gospodin Bazdulj, Jergović, Jurica Pavičić, Basara…I to je meni jako značajno zato što su to ljudi od pera, koji su pogledali i imali potrebu da nešto zapišu“, rekao je Bjelogrlić.
Režiser se prisjetio i kritike Alise Simon u “Varajetiju“, odakle je izdvojio rečenicu koja mu je ostala u pamćenju:
„Balkanski dert je sve vreme na ivici patetike, ali nikada ne pređe tu značajnu granicu“.
Bjelogrlić je otkrio i da su slična poređenja sa Canetovim, odnosno „rokenrol u Tomi“, napravili i prepoznali i Bajaga i Gile, i dodaje da je tokom snimanja insistirao na momentu urbanog.
Govoreći o samom filmu, Bjelogrlić kaže da je „Toma“ film o hrabrim ljudima i hrabrim vremenima.
„Imate hrabra vremena, to su bili hrabri ljudi, kad neko jednog dana bude pravio, ovi današnji, verovatno će praviti o nekim kukavičjim vremenima opterećenih interesom“, istakao je Bjelogrlić.
Rekao je i da film predstavlja „umetničku slobodu“, ali i da je scena sa Tominim susretom sa majkom, autentična.
Režiser je dodao da je o tome svjedočenje pronašao u knjizi „100 priča o Zdravkoviću“, i da mu je brat pjevača, pokojni Novica Zdravković, takođe mnogo stvari o Tomi ispričao.
Bjelogrlić kaže da je, kada se počelo sa pisanjem scenarija, shvatio da je u pitanju jedna posebna epoha i dodao da je u filmu obrađeno jedno posebno vrijeme i ljudi kakvih više nema.
„Nikada više neće biti taj sistem, nikada više neće biti ta zemlja, i nikada više neće biti ti ljudi“, istakao je Bjelogrlić.
Riječ je, ističe, o vremenu kada se na Tomine nastupe dolazilo iz pozorišta.
„Ima jedna rečenica u filmu kada doktor kaže da ne sluša narodnu muziku, a Toma kaže – kakve narod ima veze s tim, to je moja muzika. Mislim da je Toma autentik tog vremena“, rekao je Bjelogrlić.
Smatra da je uz uslove korone i piraterije, film postigao nevjerovatan uspjeh.
„Moram da kažem da je i moj partner Željko Joksimović izgovorio da će biti milion gledalaca“, kaže Bjelogrlić.
Film je stekao veliku popularnost i u regionu, u Bosni ga je pogledalo 210.000 gledalaca, a gledan je i u Hrvatskoj.
„Rekao mi je Boba Živojinović da je bio u kafani u Rijeci i da se dva puta pevala Ponoć, usred Rijeke“, priča Bjelogrlić.
Posljednja bioskopska projekcija filma „Toma“ je održana večeras u Kombank dvorani, humanitarnog je karaktera i ima za cilj prikupljanje sredstava za liječenje Luke Kurjačkog u Japanu.
Do sada je prikupljeno 120.000 evra.
„Mislim da nema boljeg kraja od distribucije jednog filma nego kada od toga, ako bog da, može da se spasi život“, rekao je Bjelogrlić.
U emisiji „Oko“ o Tomi je govorio i pisac Muharem Bazdulj koji je kazao da je Toma „Bogom dana tema“ za umjetnike, jer je od čovjeka neškolovanog glasa iz siromaštva došao do slave i uspjeha.
„To je bogom dana tema, ali takve teme su uvek dvosekli mač i mogu autora da zavaraju“, rekao je Bazdulj i dodao da je tokom projekcije u bioskopu imao osjećaj da je u pozorištu, i da su ga iznenadili aplauzi tokom filma.
Istakao je i da se na samoj premijeri filma u Sava centru od prvog minuta moglo vidjeti da je ta „bogom dana tema dobila autora dostojnog nje“.
Bazdulj je dodao da bi volio da neko uradi ozbiljan analitički uporedni tekst o Tominoj biografiji sa filmom.
„Kad imate neku fascinantnu biografiju, ključ umetnosti obrade biografije je da napravite selekciju materijala“, rekao je pisac i naglasio da ga veoma zanima „kako će serija da izgleda“.
Bazdulj izdvaja to što se u filmu pojavljuju važni likovi tog vremena, pa se u „Tomi“ vide i Kemal Monteno, Cune, Lepa Lukić…
„Pretpostavljam da će u seriji za to biti više prostora, meni je to zanimljivo i jako mi se dopada“, istakao je pisac.
Dodaje da film koji pogleda toliko gledalaca izlazi iz okvira razbibrige, i postaje nešto drugo.
„Ovde je ta priča o zajedničkom jugoslovenskom iskustvu spuštena na njen osnovni nivo. Ovde se ljudi gađaju u srce, a ne u glavu“, zaključio je pisac.
Izvor: Agencije
