SUNCE I MLADEŽI

SUNCE I MLADEŽI

Sunce i mladeži. Kako mladeže zaštititi od sunca?

Stiže nam ljeto a samim tim i veći nivo zračenja od sunca.

Sve ovo koliko može da prija našoj koži u velikoj mjeri ,ukoliko to ne radimo kontrolisano, šteti i dovodi do prolaznih ili trajnih oštećenja na našoj koži.

Oštećenje kože suncem prvenstveno je izazvano UV zracima (UVA i UVB). Dok zraci UV B spektra podstiču tamnjenje kože.

Oni i istovremeno dovode do opekotine na koži, UVA zraci su podmukliji pošto ih ne osećamo a prodiru dublje u kožu, izazivaju starenje kože i mogu da izazovu netoleranciju na sunce i poremećaj pigmentacije (pjege i mrlje).

Sunce i mladeži uz nekontrolisano i ponavljano izlaganje ovim zracima može biti jako štetna kombinacija.

Oštećuje ćelije kože i dugoročno može izazvati razvoj raka kože.

Sunce i Mladeži

Sreću se u svim uzrastima, tako da nema osobe koja posle tridesete godine života nema između 10 i 40 mladeža.

Jedan broj mladeža uočavamo već na rođenju i te mladeže zovemo urođenim mladežima, svi ostali mladeži se smatraju stečenim.

Najveći broj njih se pojavljuje tokom prvih 20 godina života, a ostali mladeži mogu nastati i kasnije.

Vremenom će najveći broj mladeža lagano posvetleti i postati ispupčeniji. U nekim periodima mladeži potamne, npr. posle sunčanja, kod tinejdžera i u trudnoći.

Određeni mladeži će dobiti dlačice.

Mali broj mladeža može spontano nestati tokom vremena.

Jedan broj se tokom života neće promeniti

Većina mladeža je sasvim bezopasna. Naučnici smatraju da se 1 na 100 000 mladeža pretvara u melanom.

Melanom

Ko su osobe koje su u grupi visokorizičnih?

Osobe svetle puti, sa pegicama, svetlih očiju, plave ili crvene kose.

Osobe koje lako gore na suncu i teško tamne

Osobe koje su imale česte ponavljane opekotine od sunca, naročito u periodu detinjstva i adolescencije

Ukoliko imate bliskog srodnika koji je imao dijgnostikovan melanom ili neki drugi rak kože (bazocelularni karcinom, planocelularni karcinom…)

Imate veliki broj mladeža, posebno velikih, urođenih , nepravilnog oblika ili nehomogeno prebojenih.

Ono što je bitno da znamo da bi prepoznali atipičan mladež, potencijalni melanom je sledeće:

Atipičan mladež se od ostalih mladeža razlikuje po svojoj veličini, boji, izgledu i obliku.

Atipičan mladež je veći od 6 mm u prečniku, višebojan, nepravilnog oblika (asimetričan) a ivice su mu isprekidane, izreckane ili nejasne.

Ovo su osobine koje se mogu uočiti golim okom.

Sve osobe koje imaju preko 100 mladeža od čega je najmanje 1 od njih atipični (dysplastic nevus) – histopatološki potvrđen.

Ove osobe imaju veći rizik za nastanak melanoma ali ne znači da će svaka od njih sigurno steći    melanom tokom života.

Kožne promene rastu sa nama u period  do 20. godine života, međutim,  ako nakon tog vremena dođe do njihovog rasta to smatramo naglim rastom i tada ih treba pregledati.

Na globalnom nivou melanom se jednako često javlja kod muškaraca i žena.

Melanom se može javiti u bilo kom uzrastu, međutim, u detinjstvu se javlja izuzetno retko.

Nastajanje novog mladeža treba obavezno propratiti.

Ako se mladež nalazi na mestu stalne iritacije kao što su stopala, noktne ploče, brkovi, brada, oko pojasa, poželjno je dermoskopski pratiti mladež na godišnjem nivou ili ga preventivno ukloniti.

Melanom je jedan od najagresivnijih karcinoma i jedan je od retkih koga je moguće u potpunosti izlečiti hirurškim uklanjanjem obolelog mladeža.

Kako dijagnostikovati Melanom
  • Samopregled
  • Dermoskopija
  • Hirursko uklanjanje i HP verifikacija

Samopregled

  • Stanite ispred ogledala
  • Početi od lica  i pregledati kompletnu kožu od čela do stopala
  • Poslužite se malim ogledalom i postavite ga tako da vidite odraz u velikom ogledalu
  • pregledajte prvo levu , a zatim i desnu stranu vrata, kožu iza ušiju, ramena, leđa, struk, bedra, zadnjicu
  • Unutrašnji deo ruku i dlanove, unutrašnji deo nogu i stopala, kožu između prstiju i oko noktiju
  • Pregledajte polni organ i na kraju kožu poglavine (kosmati deo glave)

Kliniči pregled:

  • Sumnjive mladeže prijaviti ljekaru
  • Čitava koža se pregleda u potrazi za sumnjvim promjenama.
  • Ukoliko ih nema, ljekar će Vas razuveriti i objasniti tačno šta predstavljaju različite lezije na Vašoj koži.
  • Ljekar neće samo pregledati sumnjive promene golim okom, već će takođe koristiti i dermoskop

Dermoskopija

  • Dermoskop predstavlja ručni uređaj koji se stavlja na kožu i promjena posmatra pod uvećanjem i na taj način omogućava precizniju i ranu dijagnozu melanoma
  • Dermoskopija je najsavremenija, neinvazivna, bezbolna metoda za ranu dijagnozu melanoma i svih pigmentnih kožnih promena.

Hirurgija

  • Hirurška intervencija obavlja se u lokalnoj anesteziji, traje do 20 minuta
  • Konci se uklanjaju posle sedam do 14 dana u zavisnosti od mesta sa kog je mladež uklonjen.
  • Uzorak se u potpunosti šalje na patohistološku analizu.

Radiotalasi

  • Mladeži veličine do 7mm, pravilnih struktura.
  • Mladeži koji se uklanjaju iz estetskih razloga.
  • Mladeži koji se nalaze na mestu stalne iritacije a još uvek se nisu izmenili.

Ključ za povoljan ishod predstavlja rano otkrivanje i pravovremena hirurška terapija.

autor:stanojlovic.rs foto: ilustracija

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.