Pristupanje BiH NATO-u proces je o kojem trenutno ne postoji saglasnost ni jedinstven stav, a prema rezultatima istraživanja javnog mnjenja vidljiva je značajna razlika kod građana u stavovima o odnosima između BiH i tog saveza, zaključci su istraživanja prezentovani na naučno-stručnom skupu „BiH – put u NATO – realnost ili zabluda“ u Banjaluci.
Rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je sprovelo banjalučko Udruženje Centar za lobiranje, koje je i organizator današnjeg skupa, pokazali su da se u odgovoru na pitanje da li je za BiH prioritet članstvo u NATO ili u EU, 88 odsto ispitanika iz Banjaluke izjasnilo da je prioritet EU.
Na isto pitanje 57 odsto građana Sarajeva koji su bili obuhvaćeni ovim istraživanjem na osnovu slučajnog, reprezentativnog uzorka, odgovorilo je da je prioritet NATO, kao što je odgovorilo i 34 odsto ispitanika iz Mostara.
Više od polovine učesnika u istraživanju iz Sarajeva, 62 odsto, izjasnilo se da ima veoma pozitivno mišljenje o NATO-u, dok u Banjaluci je takav slučaj sa sedam odsto, gdje se 43,5 odsto ispitanika izjasnilo da ima veoma negativno, a 34,5 odsto da ima donekle negativno mišljenje o tom savezu.
Rezultati za Mostar pokazuju da 46 odsto ispitanika ima donekle pozitivno mišljenje, a 36 odsto veoma pozitivno mišljenje o NATO-u.
Odgovori na pitanje o vojnoj neutralnosti BiH pokazali su da 35,5 odsto učesnika u istraživanju iz Banjaluke ima veoma pozitivno mišljenje o tome, a 39,5 odsto donekle pozitivno mišljenje.
U Sarajevu 55 odsto ima veoma negativno mišljenje o tom pitanju, a u Mostaru takvo mišljenje ima 31,5 odsto ispitanika.
Za održavanje referendumima o pitanju budućeg vojnog statusa BiH izjasnilo se 59 odsto ispitanika iz Banjaluka, te 62 odsto iz Mostara, dok je 60 odsto ispitanika iz Sarajeva dalo negativan odgovor.
Među zaključcima tog skupa navodi se i da je za BiH važno da ne ignoriše važne međunarodne, regionalne i unutrašnje procese od kojih zavisi i njena budućnost, naglašavajući da kakvo god rješenje u budućnosti bude, biće neophodan potpuni konsenzus svih u BiH.
U zaključcima se ističe i da se odluke moraju donositi na bazi racionalnih argumenata, a ne na bazi emotivnih stavova kako bi se došlo do realnih rješenja, strateški i dugoročno, najkorisnijih za BiH. /kraj/nb/ab
