Nelegalno i nelegitimno predstavljanje, kršenje Ustava BiH i Dejtonskog mirovnog sporazuma, neustavno nametanje zakona, nelegalan boravak na teritoriji BiH, unošenje dugih cijevi, kršenje Zakona o graničnoj kontroli. Sve to za dvije godine kako stoluje u Sarajevu, počinio je njemački državljanin Kristijan Šmit, kaže ministar Nenad Nešić. U normalnim zemljama, i više nego dovoljno za pokretanje krivičnog postupka.
– Tužilaštvo BiH ima dovoljno materijala da formira predmet Šmit i nadam se da će to i da uradi. Da postupe u skladu sa našim saznanjima, preduzmu određene akcije i da pokažu da zakoni ove zemlje važe za svakoga -istakao je Nenad Nešić, ministar bezbjednosti u Savjetu ministara.
U normalnim i pravnim zemljama da. U BiH, i ne baš. Na naše pitanje da li će na osnovu dokaza koje je u javnost iznio ministar bezbjednosti u Savjetu ministara, Tužilaštvo BiH pokrenuti postupak protiv Šmita, odgovaraju:
– Tužilaštvo BiH nije od agencija za sprovođenje zakona, zaprimilo izvještaj o počinjenom krivičnom djelu iz nadležnosti Tužilaštva.
Јoš jedan dokaz da pravosudni organi BiH djeluju selektivno. Pri toj selekciji, po običaju gotovo uvijek na štetu Republike Srpske i srpskog naroda. Ono što je do sada radio turista Kristijan Šmit u BiH, zrelo je za krivičnu prijavu i optužnicu, smatra profesor međunarodnih odnosa Željko Budimir.
– Ono što radi taj „lažnjak“ Kristijan Šmit u BiH ne doprinosi stabilnosti i razvoju BiH. Međutim, mi živimo u BiH čiji jedan dio sebe doživljava kao protektorat, a problem je što Republika Srpska sebe doživljava kao slobodnu državu u državnoj zajednici BiH – istakao je Željko Budimir, profesor međunarodnih odnosa.
Postavlja se samo pitanje čiji protektorat? Američko-marfijevski, šmitovski ili pak njemački? Iako nema rezoluciju Savjeta bezbjednosti, za Ambasadu Njemačke u BiH Šmit je visoki predstavnik, jer kako kažu, OHR je Šmita uredno prijavio. Kome i na osnovu čega, nisu odgovorili.
– Prvo, ne znam otkuda pravo njemačkoj ambasadi da govori ko je visoki predstavnik a ko nije, kada Njemačka čak nije ni članica Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija. I drugo, s obzirom da Nešić ima dokaze da su oni upetljani u sve to, izgleda da oni sada odgovornost guraju na Kancelariju visokog predstavnika da bi se lišili odgovornosti za štetu koji je Šmit do sada napravio i koju će napraviti u budućnosti – naglasio je pravnik Ognjen Tadić.
A šteta bi mogla biti i veća ukoliko bh pravosuđe nastavi da djeluju po neustavnim aktima nametnutim od stranaca. Da je samo stranac u BiH i ništa više, zna i sam Šmit, kaže profesor ustavnog prava Siniša Karan.
– 20. januara 2021. godine kada je Njemački bundeskabinet nominovao, kandidovao Šmita za visokog predstavnika, dakle samo ga kandidovao, 28. januara na svom nalogu 2021. godine, Šmit kaže: „Ne, ovo je samo početak. Mene tek treba da imenuje Savjet bezbjednosti“. Ta kandidatura nije prošla. Poslije toga on je niko i ništa. Dakle, običan građanin – poručio je Siniša Karan, profesor ustavnog prava.
Građanin sa namjerom da Republici Srpskoj otme imovinu. Neće proći, jasan je odgovor iz Srpske.
– Ono što je nacrtano da pripada Republici Srpskoj, što je potpisano, što postoje garanti za to, i tad je to bilo i vazduh i zemlja i rijeka i šuma i vršena privatizacija, davana u koncesije. Sad bi to neko da prepakuje. Mi to ne damo. Nećemo to dozvoliti – poručio je Savo Minić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.
Njemačka politika na ovim prostorima u 20. vijeku srpskom narodu je dobro poznata. Iz Centra za društveno-politička istraživanja poručuju, aktivnom podrškom njemačkih institucija Kristijanu Šmitu stiče se utisak da se ni u 21. nije mnogo promijenila.
– Sada šalju ponovo čovjeka koji očigledno nema dobre namjere. Lažno se predstavlja, pokušava da faktički ospori, da uruši instituciju predsjednika Republike Srpske. Samim tim urušava dejtonsku strukturu – istakao je Dušan Pavlović, direktor Јavne ustanove Centar za društveno-politička istraživanja Republike Srpske.
Pavlović je poručio da je porazno za Njemačku, koja sebe smatra za Pijemont demokratije i vladavine prava, što se nije ogradila od nezakonitog i protivustavnog djelovanja svog građanina i diplomate Šmita.
autor:http://lat.rtrs.tv
