Gotovo da nema čovjeka kod nas koji nije pogledao čuveni film Radivoja Andrića – „Kad porastem biću kengur“. Dogodovštine grupe momaka na Voždovcu i dan danas se prepričavaju, a replike iz ovog filma postale su sastavni dio našeg svakodnevnog života.
Svi dobro znaju da je glavni lik u ovom filmu tumačio Nikola Đuričko, čuvenog golmana kome je nadimak „Kengur“.
Da li ste znali da je on zapravo postojao i da je upravo jedan golman bio inspiracija za ovaj film?
Upoznajte čovjeka neobične životne priče i imena – Sašu Ilića.
„Kengur“ je stvarno postojao
Saša Ilić je rođen u Australiji, pa otud i nadimak Kengur. Veliki deo svoje karijere proveo je igrajući u Engleskoj, a za lik u filmu saznao je preko prijatelja.
– Dobio sam i poziv od čoveka koji je učestvovao u stvaranju filma “Kad porastem biću Kengur” da dođem na premijeru u Sava centar, ali tada sam još bio igrač. Da sam došao, možda bih ga jednom odgledao cijelog, u komadu, a ne dio po dio -rekao je Ilić jednom prilikom za „24 sedam“.
Čuveni odlazak po kačket sa loptom u ruci
Dobro je poznat detalj iz filma kada Kengur brani penal protiv Mančester junajteda, a onda odlazi zajedno sa loptom po kačket koji je ostavio u mreži. To se zaista desilo, ali ne Saši Iliću, već Petru Boroti.
– Onaj dio gdje ulazi u gol sa loptom zbog kačketa, to je pozajmljeno iz biografije čuvenog Petra Borote, koji je bio golman Čelsija. Imao sam priliku da se družim sa Kirkom Džounsom, koji je kao klinac u Čelsiju čistio Boroti kopačke. On mi je pričao o tome koliko je to bio jedan izuzetan čovjek, zanimljiv fudbaler, i da je, uprkos tim nekakvim čudnim golovima, ostao omiljen među navijačima Čelsija – rekao je Ilić.
Sa 100 maraka mjesečno na 480 funti nedjeljno
Prije nego što se otisnuo u Engleskoj, Ilić je nosio dres Radničkog sa Novog Beograda. Kada je odlučio da se pridruži sestri u Londonu, njegov život se okrenuo.
– Ja sam branio na golu Radničkog sa Novog Beograda i završavao sam treću godinu DIF-a. Onda sam, 1996. godine, odlučio da se pridružim rođenoj sestri, koja je iz Australije došla u London da studira. Prilikom jednog noćnog izlaska, upoznajem čoveka koji je kao menadžer stvarao tim za sedmu englesku ligu. Ispostaviće se da on traži i golmana, a kada je video moj VHS, samo je rekao: “To je to, ti si čovek za nas”, tako da sam opet stao na gol, iako sam došao u Brajton da završim četvrtu godinu fakulteta. Sad kad čovek sluša o tome da sam iz prve lige u tadašnjoj Jugoslaviji došao u sedmu lige Engleske, prva pomisao je da sam napravio nekoliko koraka unazad – ali nije baš tako.
– Zamislite to da sam u Radničkom dobijao 100 nemačkih maraka mjesečno, dok sam u Engleskoj bio plaćen 480 funti nedjeljno. Pa ja sam sebi tada izgledao kao milioner.
Susret sa Đanijem Ćurčićem i ulazak u legendu
U to vreme po Ostrvu su harali Savo Milošević i Saša Đani Ćurčić. Poslije sjajne sezone, Saša Ilić otišao je na probu u Aston Vilu gdje je već bio srpski dvojac.
– Prvo je bilo: ‘Kengure, otkud ti ovde?’ Rekao sam im samo: ‘Ćutite i gledajte da ne zatežete previše kod šuteva na treningu’. Odradio sam skoro cijele pripreme sa Vilom, ali na kraju sam završio u Čarltonu. Toliko sam bio dobro utreniran da su moji novi poslodavci bili iznenađeni time kako potpuno nepoznat golman iz sedme lige tako dobro brani.
U Engleskoj će ostati upamćen po periodu baš u Čarltonu. Na devet utakmica u nizu u Čempionšipu je sačuvao mrežu, a niz se prekinuo u finalu plej-ofa, kada je protiv Sanderlenda bilo 4:4, a on u penal-seriji postao heroj, nakon što je odbranio udarac reprezentativca Majkla Greja.
Dogurao je Ilić kasnije do dresa Vest Hema, Barnslija, Blekpula, Aberdina, Portsmuta, a karijeru je završio u Lids junajtedu.
Izvor: Alo
Foto: Profimedia
