Društvenim mrežama širi se objava hrvatske picerije puna govora mržnje.
Picerija iz Samobora objavila je na svom Instagram profilu sramotan oglas za posao. I to opet zato što, kažu, ne mogu da nađu pica majstora – „šta ako odustanu zbog obima posla, ili zbog nekvaliteta samog majstora”.
„Očigledno su svi normalni radnici otišli u Irsku, a na naš oglas se javljaju Pakistanci, Bangladešani i niški četnici“, objasnili su upravo ovim riječima (i sa ovim gramatičkim greškama) u nastavku posta. Osim što nisu zadovoljni kvalitetom svojih prethodnih radnika, izgleda da su zabrinuti i za rasnu čistoću.
„Da ne bismo dodatno vrijeđali naš Samobor sa ovim crncima (stvarno ih je previše i ružno ih je vidjeti sa kesama punim alkohola, kako izlaze iz prodavnice, a lokalni stariji ljudi prelaze na drugu stranu puta ), rekli su iz picerije Lockdovn i dodali:
„Ni nama ne pada na pamet da angažujemo četnika iz Niša. Sve su upotpunili video-snimkom navodne situacije u Danskoj, što bi trebalo da posluži kao dovoljan argument da „zarad profita ne vrijedi dovlačiti do nas i ostavljati takvu gamad da teroriše našu djecu“.
„Sada će se, naravno, javiti udruženja za zaštitu majmuna i drugih životinja, kao i sveprisutni dobrotvorni pupoljak koji će braniti one koje nećemo“, zaključili su na kraju.
Objava je vrlo brzo nestala sa Instagram profila ove picerije, a novinari Jutarnjeg.hr pozvali su da vide o čemu se radi.
Možda je profil hakovan i brzo su obrisali objavu nakon što su primetili?
– Nismo ga mi uklonili, Instagram ga je sam uklonio. Mišljenje picerije je da ne žele te ljude i ja o tome ništa ne znam – rekao je operater koji prima narudžbe.
– Ne znam šta je razlog za takav stav. Možda ih nećemo jer ne želimo da iskorišćavamo nacionalne manjine – ponudio je svoje objašnjenje.
Nije mogao da kaže ništa više o konkretnom saopštenju, ali je bilo jasno da je planirano i najavljeno sa jasnim ciljem.
Drugi poziv.
Druga osoba nas je kontaktirala. Kada smo joj objasnili zašto zovemo, ženski glas sa druge strane je rekao da ne može da nam pomogne.
– Ovo je samo broj na koji se naručuje pica – ljubazno je objasnila.
– U redu. Možete li me onda povezati sa vlasnicima?
– Ne mogu.
– Koji broj da pozovem?
– A šta ti trebaju?
– Da ih pitam zašto ne žele da angažuju Pakistance, Bangladešane i četnike iz Niša.
– A ti želiš? – ona je ljuta.
– Pa nemam ništa protiv ljudi druge rase – kažem, ali me brzo prekine:
– Dobro, doviđenja onda.
