U Njemačkoj je desetine hiljada ljudi ostalo bez posla zbog nestašica materijala koje je uzrokovala pandemija, a još znatno više je prešlo na skraćeno radno vrijeme, pokazali su rezultati analize Instituta za istraživanje tržište rada i poslova (IAB).
Rat u Ukrajini može da dovede do sličnih posledica, ali ipak u manjoj meri – rekao je stručnjak IAB Enco Veber.
Prema studiji, od aprila prošle do januara ove godine zbog nestašica materijala u industriji i građevinarstvu zatvoreno je 76.000 radnih mjesta. Broj zaposlenih na skraćeno radno vrijeme porastao je za 446.000. Međutim, iskustvo pokazuje da u praksi skraćeno radno vreme koristi manje kompanija nego što je zvanično naznačeno.
– Očigledno je da skraćeno radno vrijeme služi za prilagođavanje nestašicama materijala – piše u studiji koju je u četvrtak objavio sajt magazina Špigl.
Rat u Ukrajini će imati sličan uticaj na tržište rada, rekao je Enco Veber. – Moguća uska grla u snabdijevanju materijalima će uglavnom biti kompenzovana skraćenim radnim vremenom.
Međutim, uticaj rata je kratkoročan, on će se ili završiti ili će privreda da se prilagodi promjenjenim uslovima trgovine. Veber očekuje i da će rat manje da utiče na lance snabdijevanja od pandemije, piše B92.
Pandemija je globalni fenomen koji ima direktan uticaj na sve zemlje, dok rat u Ukrajini ima neposredan domet u samo dve zemlje. Ipak, rat može dodatno da pogorša situaciju sa uskim grlima.
