Na zapadnom Balkanu stopa rasta će opasti na 3,2 procenta u 2022. godini, a efekti rata u Ukrajini prelivaju se na region uglavnom kroz kanal sirovina, objavila je Svjetska banka u svom izveštaju.
Svjetska banka u izveštaju navodi da je procijenjeni rast BDP-a Srbije u 2021. godini bio 7,4 odsto i prognozira da će u 2022. biti rast 3,2 odsto, a u 2023. godini 2,7 odsto.
To je za 1,3 odsto manje u odnosu na procjenu SB iz januara 2022. za stopu rasta BDP-a za ovu i narednu godinu u Srbiji.
Kada je riječ o ZB, Svetska banka je u januaru predvidjela rast BDP-a od 4,1 odsto u 2022. godini.
SB na srednji rok očekuje da ZB ima koristi od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana za zapadni Balkan EU, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, kao i za zelenu i digitalnu tranziciju.
Iako je udio ekonomske aktivnosti koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za zapadni Balkan u cjelini, nekoliko zemalja je i dalje osjetljivo na šokove iz Rusije, uključujuci Crnu Goru za 11 procenata njenih stranih direktnih investicija i Srbiju za pet odsto njenog izvoza i 5,4 procenata uvoza, ocenjuje SB.
Međutim, kako navodi SB, daleko akutniji rizici po zapadni Balkan potiču od mogućih poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom i naftom.
Zapadni Balkan 67 procenata svog prirodnog gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija (preko bugarskog cjevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od Rusije za svoje snabdevanje prirodnim gasom.
Slično kao i u slučaju centralne Evrope, indirektni efekti rusko-ukrajinskog konflikta predstavljaju značajan rizik za Zapadni Balkan, naročito ako konflikt pokrene usporavanje privrede u evrozoni.
Zapadni Balkan se snažno oslanja na evrozonu kao destinaciju za 63 odsto svog izvoza, dok više od polovine stranih direktnih investicija i gotovo dvije trećine svih doznaka koje stižu u ovaj pod-region potiče iz evrozone, saopštila je SB.
