Ubistvo male Danke SAVRŠEN ZLOČIN? Njenih DNK tragova nema nigdje

U automobilu, na sekiri, pantalonama, noževima, motornoj testeri, obući, tepih stazi i ostalim predmetima koji su oduzeti iz kuća Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića koji su uhapšeni zbog ubistva Danke Ilić (2) iz Bora, nije pronađen biološki trag devojčice. Takođe, priznanja osumnjičenih da su počinili to krivično delo „pala su u vodu“ kada su povukli priznanja i negirali da su uopšte devojčicu i videli. Zbog toga, postavlja se pitanje da li je ubistvo Danke Ilić savršen zločin?

Advokat Nikola Ristović za „Blic“ navodi da optužnica za ubistvo, u ovom slučaju za ubistvo Danke Ilić, može da bude podignuta kada postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo krivično delo.

To u praksi znači da se optužnica može podići kada postoji određeni broj dokaza koji ukazuje da je određeno lice učinilo krivično delo, ali se još uvek ne može govoriti o izvesnosti. Prilikom podizanja optužnice, o njoj odlučuje sud, odnosno tročlano veće van glavnog pretresa, dakle, vanpretresno veće odlučuje da li se uopšte taj predmet, odnosno optužnica, može izneti na glavni pretres – objašnjava Ristović za „Blic“.

On navodi da tužilaštvo ima slobodu da odluči da li će podneti optužnicu, ali konačnu reč ima sud, s tim što ako iznese pred vanpretresno veće loš predmet, bez dokaza, veće može obustaviti postupak zbog nedostatka dokaza.

– Ukoliko tu odluku potvrdi i drugostepeni sud, odnosno Apelacioni, onda se više njima ne može suditi bez obzira da li se naknadno prikupe neki drugi dokazi ili se dođe do boljih dokaza. Zbog toga, tužilaštvo mora da pazi da li će podneti optužnicu ili će pustiti okrivljene pa nastaviti da prikuplja dokaze, jer posle puštanja okrivljenih iz pritvora, nema konkretnog vremena do kad može trajati istraga, s tim što treba paziti na suđenje u razumnom roku – pojašnjava advokat Ristović.

„Priznanje bez drugih dokaza je slabo“

Advokat Ristović navodi za „Blic“ da samo priznanje osumnjičenih da su počinili krivično delo, bez ijednog drugog dokaza je „jako slabo“.

Policija na mestu gde je devojčica navodno udarena automobilom

– Prosto je neverovatno da se na osnovu priznanja nije prikupio niti jedan dokaz. To može da ukazuje, odnosno često ukazuje, da priznanje nije bilo iskreno, odnosno da ga ne treba prihvatiti. Šta je u pitanju, možemo samo nagađati. Imajući u vidu činjenicu da je osumnjičeni preminuo u policijskoj stanici, onda se i ovo priznanje može dovesti u sumnju – objašnjava naš sagovornik.

„Tužilaštvo ne sme da čuva dokaze“

Naš sagovornik ističe da tužilaštvo ne sme da čuva dokaze, već sve dokaze koji su prikupljeni u toku istrage mora da stavi na uvid odbrani kako bi se upoznala sa istim i eventualno predložila i ona neke dokaze u njihovu korist. Ovo je propisano Zakonom o krivičnom postupku (ZKP) u čl.303 st. 1.

Potraga za telom devojčice Danke Ilić na deponiji

– U praksi se dešavalo da tužilaštvo preduzme određene dokazne radnje, naprimer pošalje predmet na veštačenje, ali materijal, odnosno samo veštačenje ne stigne u roku istrage, pa tužilaštvo podigne optužnicu bez tog veštačenja, ali navede u samoj optužnici da je veštačenje u toku i da će se po završetku dostaviti u spise predmeta. Međutim, i u tom slučaju drugi dokazi koji se nalaze u spisima predmeta, moraju da budu takvog kvaliteta da formiraju opravdanu sumnju. Dakle, da su takvog intenziteta da opravdavaju iznošenje predmeta na javno suđenje, odnosno u određenim situacijama nejavno – zaključuje Ristović.

Gomila veštačenja, nigde DNK traga

Iz kuća Dragijevića i Jankovića, policija je odnela stvari za koje se sumnjalo da su mogle da budu korišćene prilikom ubistva, a potom sakrivanja tela devojčice. Uzeta je garderoba, obuća, tepih staza, oruđe, alat, hladno oružje, motorna testera, sekira, dva noža za klanje svinja, međutim, za sada, ni na jednom analiziranom predmetu nisu pronađeni DNK tragovi Danke Ilić.

Inspektori ispred kuće Dragijevića u Zlotu

Na motornoj testeri, prema našim saznanjima, nisu nađeni ni ljudski ni životinjski biološki tragovi, dok su na noževima pronađeni samo tragovi životinjske krvi. Na sekiri su međutim nađeni tragovi krvi dve osobe – jednog osumnjičenog i njegovog rođaka.

Potraga za telom devojčice iza kuće Dragijevića

Kada je reč o krvi koja je nađena na pantalonama jednog od uhapšenih, navodno se radi se o njegovoj krvi, kao i krv koja je pronađena u službenom automobilu.

Rezultat veštačenja od 26. marta je, prema našim nezvaničnim saznanjima, pokazao da su se osumnjičeni kretali vozilom pored kuće odnosno pojate u kojoj je Danka bila sa bratom i majkom.

Različiti iskazi

Kako je „Blic“ ranije pisao, Dragijević je na prvom saslušanju u VJT u Zaječaru ispričao da je on bio na mestu suvozača u službenom automobilu „fiat panda“, dok je za volanom bio njegov kolega Srđan Janković.

– Priznao je da je Janković automobilom oborio devojčicu koja je sama bila na putu, a da je on potom uneo u vozilo na zadnje sedište i da ju je golim rukama zadavio – rekao je naš izvor upoznat sa slučajem ranije.

Prema našim tadašnjim nezvaničnim saznanjima, Dragijević je do detalja opisao zločin i priznao svoju i otkrio ulogu Jankovića u celom zločinu. Međutim, on nije želeo da otkrije gde se nalazi telo devojčice.

– Rekao je da su telo odneli na deponiju na Starobanjskom putu, ali da je on telo premestio dva dana kasnije, 28. marta, te da su mu u tome pomogli otac Radoslav i brat Dalibor. Tačnu lokaciju nije otkrio – rekao je naš izvor.

Suprotno od Dragijevića, Janković se na saslušanju nakon hapšenja branio ćutanjem, a onda je, početkom juna, odlučio da želi da progovori. On je u potpunosti negirao da ima bilo kakve veze sa nestankom i ubistvom devojčice iz Bora.

Međutim, Dragijević je zatim negirao da je ubio devojčicu.

Jedan preminuo, drugi na slobodi

Radoslav Dragijević (73), koji se sumnjiči da je sinu Dejanu pomogao da premesti telo dvogodišnje Danke, pušten je 29. maja na slobodu budući da mu je istekao dvomesečni pritvor u kom se nalazio zbog sumnje da je počinio krivično delo – pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.