Vino iz morskih dubina, boca šampanjca 30.000 evra

Vino iz morskih dubina, boca šampanjca 30.000 evra

Nakon što su krajem devedesetih iz olupine švedskog broda potopljenog još u vrijeme Prvog svjetskog rata u Baltičkom moru ronioci izvukli boce vina u izvrsnom stanju, vinari su počeli da hladne i mračne morske dubine pretvaraju u vinske podrume.

Kada su zaronili u hladne vode Baltičkog mora, ronioci su se spustili više od 60 metara da bi doprli do mjesta na kome su jarboli broda „Jončopiga“ bili rasuti po morskom dnu. Probijali su se kroz olupinu švedskog jedrenjaka koji je nemačka podmornica potopila 1916. godine da bi se dokopali retkog blaga zbog koga su se i odlučili na ovaj poduhvat: više hiljada flaša šampanjca „Edsik“ („Heidsieck“) iz 1907. godine.

Više od osam decenija ove flaše su ležale na morskom dnu, sakrivene tamom i zaštićene gotovo konstantnim temperaturama i pritiskom, piše Gauardian.

Fotografije na kojima se vidi kako su ronioci boce oprezno dizali iz mora 1998. godine ubrzo su počele da kruže svijetom, praćene oduševljenim kritikama onih koji su imali priliku da probaju nešto od ovog dragocjenog tovara.

Ovo otkriće je posebno zaintrigiralo Borhea Saračoa, pasioniranog ronioca iz Baskije. Da li morske dubine, lagano strujanje plimnih talasa i stalna temperatura mogu da sačuvaju tajnu ukusa sjajnih vina?

Odlučio je da otkrije šta se dešavalo sa vinom u tim olupinama.

Saračo je okupio mali tim i obezbijedio dozvolu za iznajmljivanje 500 kvadratnih metara morskog dna u Plencijskom zalivu na sjevernoj obali Španije.

Tu je potopio posebno dizajnirano skladište za odlaganje vina, koje je podsećalo na neku vrstu vještačkog grebena. Vinari iz svih krajeva Španije su se ubrzo pridružili njegovom eksperimentu i počeli da mu šalju flaše vina da ih zaroni u svoj podvodni vinski podrum.

Rezultati su bili tako dobri da je Saračo postao vatreni zagovornik odležavanja vina pod vodom, što je na kraju, 2010. godine rezultiralo osnivanjem jedne od najvećih španskih podvodnih vinarija – „Kruzo trežr“ (Crusoe Treasure).

Bili smo zapanjeni“, tvrdio je Saračo. „To kako vino stari pod vodom potpuno se razlikovalo od onoga što se sa vinom od istog grožđa događalo na kopnu“.

Slični eksperimenti su pokrenuti širom sveta, što je udarilo temelje današnjem, sve više rastućem, sektoru podvodnh vinarija. Od Grčke i Italije, pa sve do Čilea i Sjedinjenih Država, vinari su počeli da koriste snagu podvodnog okruženja kako bi oblikovali gotovo sve vrste vina, od crvenih do šampanjca, prenovi RTS.

Razlog je što podvodni uslovi obezbeđuju ključne faktore za starenje vina za koje se smatra da značajno doprinosi ukusu, a to su pre svega, stalana temperatura i odsustvo svjetlosti.

Vinari su ubrzo krenuli i korak dalje, tvrdeći da podvodni podrum ostavlja svoj, jedinstveni pečat na ukusu vina. Mark O’Nil, enolog i vlasnik španske vinarije „Vajn plejs“ navodi da ako imate dobro vino, u morskim dubinama će postati još bolje.

Vino će potpuno drugačije sazreti“, tvrdi O’Nil.

Međutim, ovi podvodni podrumi su prilično skupi. Da bi se flaše vina potopile, ali i izvadile, potrebna je dobra logistička podrška ronilaca i čamaca, a pošto postoji mnogo veći rizik od loma i curenja vina, troškovi proizvodnje su čak 70 odsto veći u poređenju sa konvencionalnim podrumima na kopnu.

Uprkos tome, interesovanje za ovu ideju poraslo je posljednjih godina, dijelom podstaknuto još jednim otkrićem iz 2010. godine, kada je izvučeno još 168 boca šampanjca iz olupine u Baltičkom moru.

Poslije 170 godina provedenih u morskim dubinama jedna boca šampanjca „Veuve Clicquot“, pronađena u olupini kasnije je prodata za 30.000 evra.

Među onima koji se okreću podvodnim vinskim podrumima su neki od najvećih igrača u ovoj industriji.

Lui Roderer, proizvođač šampanjca „Kristal“, na sva zvona je objavio kada je počeo da koristi vode kod ostrva Mon Sen Mišel u Lamanšu kao podvodni vinski podrum.

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.