U prošloj godini porastao je broj novootvorenih poslovnih subjekata u Srpskoj, a ono što se posebno ističe je to da je daleko više osnovano u oblasti proizvodnje električne energije u odnosu na godinu prije, i to njih 85.
Ove podatke je u petak predstavila Agencija za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF), gdje su naveli da je u 2021. registrovano 23 ova subjekta.
„Posmatrano po djelatnostima, u 2022. godini najviše novoosnovanih poslovnih subjekata je u proizvodnji električne energije i to 85, zatim 76 u djelatnosti savjetovanja koje se odnosi na poslovanje i ostalo upravljanje“, rekao je Vladimir Blagojević, rukovodilac Službe prodaje u APIF-u.
Zdravko Milovanović, šef Katedre za hidro i termoenergetiku na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci, za „Nezavisne“ kaže da jedan od razloga povećanog broja subjekata u oblasti energetika to što je otvoren veliki broj solarnih elektrana.
„Dosta toga je realizovano iz oblasti solarne energetike, a imate tu posebnu djelatnost, trgovina električnom energijom, gdje je dovoljno da položite određen dio novca u skladu sa zakonom i da se bavite trgovanjem.
Tako na tržištu kupujete i prodajete električnu energiju, pri čemu možete ili ne morate imati vlastite proizvodne programe, a ako ih imate, tada poddjelatnosti moraju biti odvojene, kao samostalni finansijski centri.
Vidimo koliko je samo malih solarnih elektrana otvoreno, ali i kombinovanih hibridnih sistema“, kazao je Milovanović.
No, kako kaže, neke promjene koje su se desile sigurno će imati uticaja na smanjenje tog broja, a s obzirom na to da su umanjeni neki podsticaji, kao što je dodatak za obnovljive izvore na računima za električnu energiju.
„Treba sačekati i vidjeti kako će to imati uticaja, a opravdanje koje smo čuli iz Regulatorne agencije za energetiku RS je da je cijene električne energije porasla, zbog globalnih dešavanja i da nisu više potrebni podsticaji“, pojasnio je Milovanović.
Osim toga, Vladimir Blagojević ističe da je lani značajno porastao i broj novoosnovanih poslovnih subjekata u odnosu na godinu prije.
Tako je lani osnovano 1.046, što je za 190 više u odnosu na godinu ranije, a značajnije je smanjen i broj ugašenih poslovnih subjekata, odnosno pokrenutih stečajnih i likvidacionih postupaka.
„U 2022. godini ugašeno je 246 poslovnih subjekata, što je za 55 manje u odnosu na 2021. godinu. Istovremeno, prošle godine je pokrenuto 75 stečajnih postupaka, a godinu ranije 124.
Kada govorimo o likvidacionim postupcima, prošle godine je pokrenuto 23, a godinu prije 38“, dodaje Blagojević.
Podaci pokazuju da je po lokalnim zajednicama najviše poslovnih subjekata otvoreno u Banjaluci, a izdvaja se to da je prošle godine u top pet gradova bio Doboj sa 32 otvorena subjekta, što nije bio slučaj 2021. kad je peto mjesto zauzimalo Istočno Novo Sarajevo.
U petak je bilo riječi i o predaji finansijskih izvještaja, pa je tako Goran Bobar, v.d. direktora APIF-a, pozvao obveznike da ih predaju na vrijeme kako se ne bi stvorile gužve.
„Po zakonu je predviđeno da se predaju do 28. februara.
Mi smo izradili Pravilnik o sadržaju i formi obrasca izvještaja o promjenama na kapitalu koji se može pronaći na sajtu te se već par godina elektronskim putem mogu prijaviti. S obzirom na to da je izašao novi pravilnik o obrascima, aplikativni softver je prilagođen njemu i zbog toga pozivam subjekte da već instaliraju svoj program“, rekao je Bobar.
Kako kaže, kontrolu predaje finansijkih izvještaja obavlja Poreska uprava, koja je prethodna dva mjeseca slala opomene onima koji ih nisu predali.
„Prošle godine je predano 10.400 finansijskih izvještaja kroz određene subjetke, dok 7.600 nije predano.
Od tog broja, više od 300 je bilo u stečaju, isto toliko u predstečajnom postupku te ostaje da je oko 7.000 nepredatih izvještaja, što znači da ih veliki broj obveznike ne predaje.
To nam predstvalja problem i u projektovanju budžeta, planiranju, jer ne raspolažemo sa dovoljno kvalitetnih podataka“, rekao je Bobar, te dodao da će se slanje opomena nastaviti intenzivnije, jer se pokazalo da se određeni broj subjekata kojima su poslali opomene odazvao.
„Od 64 opštine u RS, blizu 50 odsto otkupi te podatke, što je nedovoljno“, zaključio je Bobar.
autor: nezavicne.com foto:ilustarcija
