„NE TRAŽITE GA VIŠE“ PORODICA NESTALOG FARMACEUTA ZANEMELA OD ONOGA ŠTO IM JE MONAHINJA REKLA: Opet otišli u manastir i doživeli šok: Vidio je to što nije smio!

„Skoro devet meseci nema mog Milana, niti postoji bilo kakav njegov trag, kao da je propao u zemlju. Očajni smo, ne znamo gde da idemo da ga tražimo, ne znamo šta da radimo, kome da se obratimo za pomoć. Ne dao bog nikome ovo što smo mi doživeli“ – vidno potrešena govori Marica Đorđević, majka Milana Đorđevića koji je 10. juna prošle godine nestao na izletištu Bojanine vode na Suvoj planini.

Majka nestalog farmaceuta iz Niša Marica je kazala za Republiku da i dalje uporno zove inspektore Policijske uprave Niš, ali da uvek
dobija isti odgovor, da je predmet otvoren i da se za njenim sinom i dalje traga.

– Potražili smo pomoć i od crkve, poslali smo dopis i zatražili da nam kažu da li Milan nije u nekom od manastira u našoj zemlji.
Samo da nam kažu da je živ, ne treba nam ništa više. Dobili smo 24. decembara obaveštenje posle četiri meseca, da se naš Milan
ne nalazi ni u jednom manastiru ili pravoslavnom hramu na teritoriji Srbije, Republike Srpske kao ni na Hilandaru. Ukoliko je
izabrao drugačiji život od onog koji je do sada živeo neka mu je sa srećom. Međutim, strahujemo da nije dobrovoljno negde
otišao, već da ga je neko oteo. Čovek od dva metra i 100 kilograma ne može tek tako da nestane – rekla je Marica.

Kako dodaje uznemirena majka, nedavno su ona i njen stariji sin, obilazeći manastire u potrazi za Milanom, doživeli nešto što ih
neprestano muči.

– U manastiru Veta, podno Suve planine je monahinja uhvatila mog sina za ruku i rekla: „Nemoj sada da tražiš brata. On neće da ti
se javi, a kada bude želeo, sam će ti se javiti!“ Zašto je to rekla? Ja sumnjam da je ona nešto videla – kroz suze kaže majka.
Dodala je da njen suprug i stariji sin i dalje s vremena na vreme odlaze na Suvu planinu, u nadi da će pronaći bar neki trag koji bi ih
odveo do Milana.

– Isključena je mogućnost da je tamo počinio suicid jer bi se pronašao barem deo njegove odeće ili obuće. Neko bi nešto primetio
jer je mnogo ljudi bilo uključeno u potragu. Tragali su za njim i psi tragači i dronovi su pregledali teren, ali nigde ništa nije
pronađeno. Policija nije pronašla ništa sumnjivo ni u Milanovim telefonima i laptopu, ali čak nije bilo ni listinga poziva, što mi je
sumnjivo. Takođe, ni rezultati baznih stanica nisu postojali. Nadali smo se da će pronaći nešto tu što bi pomoglo u Milanovom
pronalaženju, ali ništa. Zato molimo sve ljude koji imaju neku informaciju o našem sinu ili su ga negde videli da nam pomognu –
kaže Marica.

Prema njenim rečima, ko god da ih od prijatelja, komšija i rođaka sretne sa nevericom i dalje svi odmahuju glavom i ne mogu, kao ni
oni da shvate da jedan čovek može tako da nestane bez traga i glasa.

Porodica je svhatila da se nešto dogodilo sa Milanom Đorđevićem 10. juna popodne kada nije došao s posla da vodi sina na rođendan.
Pre toga se oko podneva javio supruzi i rekao da ne može da stigne da uzme ćerku iz vrtića, ali da će stići da vodi sina na rođendan.

– Kada se nije pojavio, niti javljao na telefon, snaja je pozvala našeg starijeg sina, da joj pomogne, da on odvede dečaka na
rođendan. Tada smo krenuli da ga svi zovemo na telefon, ali se nije javljao. Pametni sat koji mu je ostao u stanu pokazao je da se
njegov telefon nalazi 19 kilometra od Niša. Zato je stariji sin sa drugarima otišao do Bojaninih voda i tamo pronašao parkiran
Milanov službeni automobil – izjavila je Marica.

Ona je kazala da ne znaju zbog čega se Milan uputio na planinu sam, bez opreme za planinarenje, čak i bez novčanika jer mu je i on
ostao u stanu.

– Ne znamo gde je bio između 12 časova prepodne i 17 časova ili 18 časova, kada je njegov automobil zapazio na parkingu jedan
biciklista. Bio je u 12 časova u Jelašnici, tu ga je kamera za video nadzor usnimila, ali nije pre 17 časova otišao na Bojanine vode. To
nam je biciklista potvrdio. On nam je rekao da ga je automobil prestigao otprilike u 17 časova na putu ka Bojaninim vodama. Šta se
za tih pet sati dešavalo sa Milanom, gde je bio, ne znamo – naglasila je Marica.

Dodala je da se ona poslednji put videla sa sinom ujutru tog dana kada je nestao. Svratio je do nje, popili su kafu zajedno i nakon što je
poslao nekoliko službenih mejlova, otišao je na posao u Klinički centar, odakle se uputio na Bojanine vode.

– Pali smo skroz i psihički i fizički. Suprug je bolestan i mnogo mu je teško, ima leukemiju. Milan je za sve bio jako osetljiv i
pedantan, bio je kod koleginice i potražio prirodni lek za spavanje. Meni je preteško. Izgubila sam volju za životom. Ne ide mi se
nigde iz kuće, samo sedim i ležim. Jedva sebe nateram da odem da kupim hleb. Ne dao bog nikome ono što smo mi doživeli –
govori Marica.

Po pronalasku automobila tek sutradan su došli forenzičari dodajući da joj nije jasna jedna stvar – kako je ostao sat u kolima.

– Oba telefona su bila u kolima, ostavio je novčanik, ličnu kartu, laptop, i sat je bio u kaseti, oni su sve to uzeli, a sat nisu videli.
Pregledali su i kamere u selima kroz koje je Milan prošao kada je otišao na Bojanine vode, ali ništa nisu pronašli sumnjivo. Mene nisuzvali na razgovor iako je Milan od mene otišao na posao pa Bojanine vode. Razmišljamo o tome da ga je neko silom odveo sa
Bojaninih voda, a onda da je možda sam negde otišao. Možda je imao neki veliki problem, ali nikome nije rekao. On nije pokazivao
ništa, ali pomišljam da je video ili čuo nešto što nije smeo i da je zbog toga sklonjen – govori Marica.

Sagovornica je ispričala i da se Milan neposredno pred nestanak žalio da ne može da spava i da ga nešto muči. Kako ona navodi, Milan je „rekao bratu da ima nešto važno da mu kaže, ali nije stigao“.

– Nešto ga je mučilo, nije mogao da spava. Bratu je rekao da ima neki problem, ali će reći sam kad bude rešio. Da li je to u vezi
posla, neki drugi problem, ne znamo. Ja tražim svog sina, a ni traga, ni glasa. Planina je pročešljana uzduž i popreko. Iz rme se
niko ne oglašava, bio je uzoran radnik, a kolege nisu došle nijedan dan na planinu – rekla je Đorđević.