Poljska do 2028. planira da potroši 2.5 milijardi evra za izgradnju Istočnog štita kojim želi da se zaštiti od eventualnog napada iz Rusije ili Belorusije.
“Želimo da budemo dovoljno jaki kako bismo izbegli rat. Ruski napad na Ukrajinu prisilio nas je da preduzmemo odgovarajuće mere kako bismo bili spremni za eventualnu pretnju”, rekao je grupi briselskih dopisnika general Stanislav Čosnek, koji vodi projekt izgradnje Istočnog štita.
Poljska vojska Foto: Printscreen/Youtube, Jaap Arriens/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia
Poljska vlada, koja je 1. januara preuzela rotirajuće predsedništvo, ugostila je ove nedelje manju grupu briselskih dopisnika, kojima je želela da pokaže koliko ozbiljno shvata bezbednost, glavni prioritet svoga predsedavanja.
„Želimo da budemo spremni za svaki eventualni agresivni korak Rusije“
Na graničnom prelazu između Poljske i Belorusije Polovce-Pešatka, koji je zbog migrantskog pritiska zatvoren od juna 2023., atmosfera podseća na hladnoratovsko razdoblje. Iza velike metalne ograde koja je na vrhu pojačana bodljikavom žicom na svakih nekoliko metara stoje vojnici u punoj ratnoj opremi, koji netremice gledaju u pravcu Belorusije.
General Čosnek kaže da su izvukli pouku nakon ruskog napada na Ukrajinu. “Iskustvo nam pokazuje da bi situacija u Ukrajini danas možda bila drukčija da su bili bolje pripremljeni. Mi želimo da budemo spremni za svaki eventualni agresivni korak Rusije”, kaže Čosnek.
Izgradnja Istočnog štita započela je u leto prošle godine. Do 2028. planira se izgraditi više linija obrane duž 800 kilometara istočne granice – uz granicu s Belorusijom, duž granice s Kalinjingradskom oblasti, ruskom eksklavom smeštenom između Poljske i Litvanije s izlazom na Baltičko more, te duž koridora Suvalki, retko naseljenog područja između Poljske i Litvanije, koji ima strateško značenje jer njime prolazi jedina kopnena veza između baltičkih zemalja i ostatke Evropske unije. Taj bi koridor Rusija verovatno pokušala da preseče u slučaju napada na Baltik.
Rovovi, beton, mine, termovizijske kamere
Duž 500 kilometara poljske istočne granice planira da se uspostavi pojas širine 400 metara unutar kog će biti protivtenkovski rov, a zatim i velike betonske prepreke, tzv. zmajevi zubi.
Foto: HORST OSSINGER / AFP / Profimedia
Svaki od tih tronožnih betonskih elemenata težak je 1.7 tona, a međusobno su povezani debelom čeličnom užadi.
Dvestotinak metara dalje postaviće se drugi red tih fizičkih prepreka, a između njih protivtenkovske mine koje će biti postavljene samo u slučaju neposredne pretnje od invazije.
Na delu granice gde nije moguće napraviti takav pojas jer je zemljište u privatnom vlasništvu planiraju se izgraditi skladišta betonskih blokova koji bi se mogli brzo postaviti u slučaju napada.
“Cela granica s Belorusijom biće fizički i elektronički zaštićena do sljedećeg aprila”, kaže brigadni general Robert Bagan.
Granični prelaz Polovce-Pešatka nalazi se na putu između beloruskog Bresta i Bialjstoka, središta poljskog Podlaskog vojvodstva. Taj put jedan je od mogućih invazijskih ruta s obzirom na to da se u blizini Bresta nalazi nekoliko beloruskih vojnih baza s nekoliko desetina hiljada vojnika.
Belorusija je samo formalno suverena država jer je u potpunosti pod uticajem Rusije.
Ruska vojska Foto: Shutterstock, Printskrin/Ministarstvo odbrane Rusije, Viktor Antonyuk / Sputnik / Profimedia
Osim fizičkih barijera, postavljaju se i elektronski sistemi zaštite, termovizijske kamere, detektori kretanja. Predviđene su i mere za jačanje mobilnosti poljskih snaga, recimo jačanjem mostova kako bi mogli da podnesu prelazak oklopnih vozila.
Dva moguća scenarija destabilizacije
Duž 186 kilometara granice s Belorusijom i Kalinjingradskom oblasti postavljena je metalna ograda visoka 5.5 metara, dodatno osigurana bodljikavom žicom.
Postavljena je kako bi se spriječio ulazak nelegalnih migranata koje Rusija i Belorusija koriste kako bi destabilizovale Evropsku uniju. Ti ljudi dovode se organizirano s Bliskog istoka i iz Afrike i onda se upućuju na granicu s Poljskom.
Poljski zvaničnici ističu da su spremni za dva moguća scenarija destabilizacije: u slučaju instrumentalizacije migranata i izravne vojne pretnje.
Kroz Poljsku prolazi gotovo sva zapadna vojna pomoć za Ukrajinu. Osim priprema za odbranu od eventualnog vojnog napada, Poljska je suočena s neprestanim kibernetičkim napadima. Stoga je uspostavljena jedinica od 6500 ljudi sastavljena od vojnika i civilnih informatičkih stručnjaka. Oni su prošle godine zabežili oko 100 hiljada pokušaja kibernetičkih napada.
Kurir.rs/http://index,hr
