Direktorka beogradskog Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Snežana Pajović istakla je da genetski profil svakog od nas nosi određene zapise u genima, koji određuju da li postoji veća ili manja predispozicija za oboljevanje od kovida 19.
Objašnjava da, genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok razvoja i toka oboljenja, što omogućava da se deluje preventivno, kako bi klinička slika bila blaža.
Snežana Pajović je gostujući na RTS-u navela da njihovim istraživanjem, doprinosimo novim saznanjima – koji su genetički parametri kod oboljelih povezani sa težom kliničkom slikom i tako definišemo koje su osobe podložnije da razviju komplikacije.
Naša genetska predispozicija, prisustvo gena koji kodiraju cjelokupni naš imuni odgovor i antioksidativnu odbranu su osnovni parametri koji ukazuju zašto neko ima slabiju, a neko drastičnu sliku kovid oboljenja.
„Takođe, genetski markeri jasno ukazuju na mogući tok razvoja i toka oboljenja, što nam omogućava da djelujemo preventivno, kako bi klinička slika bila blaža“, navodi Pajovićeva govoreći o istraživanju na kome rade istraživači Laboratorije za radiobiologiju i molekularnu genetiku Instituta „Vinča“.
Dodaje da je neophodno u analizu uključiti i sve dosad poznate faktore rizika za komplikacije usljed kovida, da bi procena rizika bila što preciznija.
Objašnjava da vjerovatnoća obolijevanja od kovida 19 zavisi od tri faktora – naše genetske predispozicije, okolnosti pod kojima živimo i od načina na koji živimo.
Prema njenim rečima, okolnosti podrazumevaju faktore sredine, koja i te kako utiče da li će se ispoljiti takozvani loši geni koje svako od nas ima u okviru genoma.
Spoljašnji faktori sredine takođe mogu da utiču na ispoljavanje loših gena ili na njihovo suprimiranje.
Treći faktor je način života, a to znači kako se hranimo, koje bioaktivne komponente ta hrana sadrži, prije svega antioksidanse, koliko dugo spavamo, kakva je naša fizička aktivnost.
