Kako promjena vremena utiče na zdravlje – Meteoropate u problemu!
U poslednjih desetak godina svjedoci smo naglih vremenskih promjena.
Godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose 15–20°C.
Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije.
Pod meteorološkim faktorima podrazumevaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, kao i efekat jonizacije.
Oprez nije na odmet, naročito kada vremenski ekstremi, veoma hladne zime i topla i sparna leta sve više postaju naša svakodnevica. „Kritične tačke” jesu prelazi između godišnjih doba, kada su učestalije pojave bolesti i smrtnosti.
Srećom, problemi koji nastaju usled oscilacija u temperaturi, jonizaciji, vlažnosti i pritisku vazduha nestaju čim se vreme stabilizuje.
Povezanost između promjene vremena i zdravlja ljudi zapazio je još Hipokrat.
On je uočio da klimatske, tj. vremenske promene, utiču pozitivno i/ili negativno na ljude, što zavisi od sredine u kojoj čovek živi, njegovog prilagođavanja, psihofizičkog i zdravstvenog stanja, životne dobi.
Sve to ukazuje na jedan multidisciplinarni pristup u razmatranju ove teme.
Čovjek se godinama prilagođava mirnom ritmu promena vremena, ali poslednjih decenija prisutne su brze klimatske promene, tj. ekstremni klimatski događaji (oscilacije u temperaturi i za 20 i više stepeni, velike promene atmosferskog pritiska itd), pa sada sve više imamo i mlađe meteropate.
Ko je više osjetljiv – Mladi ili stari?
Pravi razlog za pomeranje starosne granice ne znamo.
Najmlađi su više osetljivi, slede instinkte, a stariji imaju osetljiviji matabolizam, pa jače osećaju hormonske promene.
Hronični bolesnici su još osetljiviji, jer se intenzitet bolesti pojačava.
Oblačno vrijeme bez sunca izaziva čak i kod relativno zdravih osoba manjak energije.
Ljudi, pogotovo kada pada kiša i kada je visoka vlažnost vazduha osećaju pospanost, nevoljnost, gubitak energije, ponekad i vrtoglavicu i glavobolju.
Sa druge strane, kada je sunčan i vedar dan te iste osobe su aktivnije i za kraće vreme realizuju više stvari.
SAVJETI
- Dovoljno sna – umoran čovek osetljiviji je na sve, pa i na promjene vremena. Zato je zdrav san veoma važan za naš organizam. U snu se luče supstance koje snižavaju nivo hormona stresa, regulišu krvni pritisak, jačaju sve odbrambene mehanizme. U toku dana češće se odmarajte i relaksirajte.
- Budite aktivni – dugoročno gledano, redovna fizička aktivnost jača organizam i pomaže mu da lakše izdrži razne napore i promene, pa i vremenske. Zato je važno kontinuirano vežbati, i to najmanje tri puta nedeljno. Kada zahladni preporučuje se šetnja i vežbe ali blažim tempom.
- Svakodnevno provodite neko vreme na svežem vazduhu jer je to odličan način da se spreče intenzivne reakcije na promene vremena.
- Redovno se tuširajte naizmenično toplom i hladnom vodom, posebno osobe sa niskim pritiskom.
- Što više vitamina – da biste lakše podneli temperaturne oscilacije, pređite na laganu hranu, a smanjite upotrebu soli i začina ili ih potpuno izbacite iz upotrebe. Jedite što više svežeg voća i povrća i uzimajte dovoljno tečnosti.
- Ako van kuće boravite duže vreme u toku dana, obucite se slojevito, vodeći računa da odeća bude od prirodnih materijala i prilagođena i za hladniji i topliji deo dana.
- Ukoliko ne morate, nemojte izlaziti iz kuće u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima kada su niže temperature vazduha.
- Ako imate hroničnu bolest, izbegavajte mogućnost stresa i strogo se pridržavajte propisane terapije. Ukoliko smetnje koje osećate duže traju i pojačavaju se, obratite se lekaru.
- Pratite bioprognozu i ponašajte se u skladu sa uputstvima.
Najvažnije od svega je da shvatite da je nagla promjena vremena prolazna.
autor:promocija zdravlja.rs foto: ilustarcija
