Politikolog Nenad Kecmanović poručio je da je Kristijan Šmit za Republiku Srpsku, za sada, samo njemački turista, da on ne postoji za Rusiju i Kinu, te da sebe može da tituliše isključivo kao bivšeg kandidata za visokog predstavnika.
Kecmanović je napomenuo da BiH nema visokog predstavnika pošto je prihvaćena ostavka Valentina Incka.
On je naveo da bi Šmit kao visoki predstavnik možda i mogao da prođe, ali samo po emocionalnoj, ali ne i po pravnoj i političkoj osnovi, i to isključivo u bošnjačkoj polovini Federacije BiH.
„Muslimansko Sarajevo je poslije proglašenja `zakona o zabrani negiranja genocida`, Incka ispratilo sa suzama žalosnicama, a Šmita dočekalo sa ne manje suza radosnica. Najradije bi zadržalo obojicu, a sve je prilika da će ostati bez ijednoga“, rekao je Kecmanović.
On je u autorskom tekstu za „Politiku“ naglasio da „traljava evropsko-američka operacija sa visokim predstavnikom u BiH, od kojih je jedan prestao da to bude, a drugi nije ni postao predstavlja demonstraciju bahatosti i arogancije“.
„Imali su plan da se `nezavršeni poslovi u Bosni` obave brzo i jednostavno – političkim blickrigom na Republiku Srpsku. Incko je trebalo da nametne zakon o zabrani negiranja genocida i tako reaktivira bonska ovlašćenja, te Šmitu omogući da nastavi tamo gdje je /Pedi/ Ešdaun stao i tako završi razvlašćivanje Srpske“, rekao je Kecmanović.
On je ocijenio da je Šmitu bilo samo namijenjeno, ali ne i suđeno da bude visoki predstavnik u BiH.
„Neće nedostajati ni Srbima ni Hrvatima. Čak će i Bošnjacima njegov izostanak pomoći da sazru kao narod i steknu političko samopouzdanje da samostalno djeluju u okviru realnih okolnosti“, rekao je Kecmanović.
On je ukazao na to da Srbi nemaju teritorijalne pretenzije na „njihova četiri i po kantona“, niti namjeru da im majorizacijom bilo šta nameću.
„Bošnjaci su to, međutim, 1992. godine uradili pa im se osvetilo i valjda su se opametili. Ili će opet čekati da im neko objasni da visoki predstavnik više ne postoji jer su Rusija i Kina dvije od tri supersile“, rekao je Kecmanović.
