Na sistem trezorskog poslovanja prelazi još 15 domova zdravlja

Na sistem trezorskog poslovanja prelazi još 15 domova zdravlja

Vlada RS obezbijedila je sedam miliona KM za izmirenje dugovanja 15 domova zdravlja u Srpskoj, koji početkom naredne godine prelaze na sistem trezorskog poslovanja.

 

Kako kaže ministar zdravlja Alen Šeranić, biće sanirani svi dugovi ovih zdravstvenih ustanova, zaključno sa krajem oktobra.

– Riječ je o dugovanjima za poreze, doprinose, dugovanjima prema dobavljačima. Ovo je dobar koncept, koji se nastavlja kroz prethodno definisane politike i programe. Za manje domove zdravlja je odlično rješenje, jer će oni biti oslobođeni balasta dugovanja. Takođe, stvoriće se mogućnost da jedinice lokalne samouprave i domovi zdravlja zajednički upravljaju onim što je najvažnije za građane, a to je obezbjeđenje zdravstvene zaštite. Naime, kroz sistem trezoraskog poslovanja gleda se kako da se udruže sredstva i kapaciteti koje manje lokalne zajednice imaju – objašnjava za Srpskainfo Šeranić i dodaje da će na sistem trezorskog poslovanja preći i Zavod za forenzičku psihijatriju, kao republička zdravstvena ustanova.

– U ovom sistemu sada je 18 domova zdravlja, što je jedna trećina od ukupnog broja ovih zdravstvenih ustanova u RS. Takođe, na ovaj način posluju još tri zavoda – Zavod za transfuzijsku medicinu, Zavod za stomatologiju i Zavod za sudsku medicinu – ističe Šeranić.

Objašnjava da će se domovi zdravlja koji prelaze na sistem trezorskog poslovanja, finansirati kao i do sada.

– Lokalne zajednice, koje su njihovi osnivači, nadziraće poslovanje domova zdravlja. Na primjer, ako neka opština želi da dom zdravlja ima više radnika ili neke bolje uslove, imaće mogućnost da to uradi kroz svoj budžet. MZSZ će im se, svakako, naći pri ruci kad je riječ o nekim kapitalnim investicijama – ističe Šeranić.

Objašnjava da se, kad je riječ o prelasku na sistem trezorskog poslovanja, domovi zdravlja biraju na osnovu nekoliko karakteristika.

– Prije svega, gledali smo da bude zastupljena cijela Srpska. Rukovodili smo se i time koji domovi zdravlja su ugroženiji u pogledu  funkcionisanja, pa da ih riješimo dugovanja. Takođe, u obzir je uzeto i to  kolika je mogućnost da ti domovi zdravlja funkcionišu na bazi redovnih ugovora sa FZO RS u narednoj godini, odnosno kolika im je prihodovna strana. Naravno, bitno je i opredeljenje lokalne zajednice da ide u ovom pravcu – kaže Šeranić.

A prelaskom na trezorski sistem poslovanja, domovi zdravlja i druge zdravstvene ustanove u Srpskoj prestaju da funkcionišu kao individualne poslovne cjeline već, kao budžetski korisnici, postaju dio jedinstvenog trezorskog sistema RS koji podrazumijeva drugačije operativne procedure i prakse, naročito kada se radi o finansijskom upravljanju.

U skladu sa tim, jedinice lokalne samouprave, kao osnivači domova zdravlja, dobijaju mogućnost i nadležnost neposrednog praćenja planiranja, upravljanja i kontrole finansijskog poslovanja nadležnog doma zdravlja.

Share

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.