Mladi ljudi, neformirane ličnosti koje su žrtve marketinških kampanja na društvenim mrežama, sve češće obolevaju od anksioznosti i depresije. Psihologica Aleksandra Đurić opomenula je da je zaista neophodno da se društvo pozabavi ovim problemom i utiče da se donese pravna regulativa.
Koliko vremena provodite na društvenim mrežama i šta sve tamo pronalazite? Ljepše lice, ljepšu kosu, mršavije tijelo i srećniju porodicu od vaše… Vremenom počinjete i sami da vjerujete u to i ostaje žrtva nečije „reklame“.
U Norveškoj je odnedavno usvojen novi zakon, uredba koja propisuje ponašanje na društvenim mrežama, tačnije, svaki influenser koji fotošopira slike će biti verifikovan da to radi.
„Većini nas je ovo novo, nalazimo se u dobu tehnološkog razvoja, kod nas ovo područje nije dobro regulisano, mora da postoji određena etička saglasnost, šta vi treba da nudite, kako da se ponašate, šta da prezentujete, u svijetu je ovo područje koje se reguliše“, rekla je psihologica Aleksandra Đurić.
Đurićeva dodaje da je u Americi sprovedeno veliko istraživanje u kojem je učestvovalo 11 miliona ljudi – javio se porast depresije, kliničke depresije, porast anksioznosti kod tinejdžera, između 2010. i 2015. godine.
„Postoje neke pravne regulative, ali postoje i neka neetička ponašanja, koja ne moraju nužno da budu pravno pokrivena, ali treba da se radi na podizanju svijesti“, rekla je Đurićeva za TV Prva.
Fokus je, kaže Đurićeva, na mladim ljudima, jer digitalni marketing nema velikog uticaja na formirane ličnosti, već na uzrast djece koja su u osnovnoj i srednjoj školi.
„Individualni aspekti su jako važni i moramo uzeti u obzir razvojne faze i zadatke koje one nose sa sobom, više kognitivne funkcije počinju od sedme godine, a apstraktno mišljenje kreće od 12–13. godine“, rekla je ona.
Zaključuje da je porodica jako bitna za period razvijanja djeteta i da je ona ta koja kotroliše i utiče na neke postupke, međutim glavna karika uticaja je po njoj društvo.
Izvor: B92
