Majka učenice nastradale u školi.
Kad je kobnog dana počela pucnjava Sofija je bila u toaletu.
Drugarica ju je čekala ispred, ali je utrčala u drugu kabinu kad su se začuli rafali.
Međutim, Sofija je istrčala u hodnik i stradala
Za mene OŠ „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru od 3. maja (kada se dogodio zločin) više nije škola.
Tog dana je ona uništena i nijedno dete tamo više ne treba da kroči da bi pohađalo nastavu, jer to nije normalno.
To više ne sme da bude škola. Na tom mestu treba napraviti memorijalni centar.
Takođe, školska godina mora odmah da se prekine u celoj Srbiji, mora se pokazati solidarnost, a ne da se nastavi s pokušajima da se sve ovo normalizuje.
Okej je – i treba – da deca do ljeta provedu vreme sa svojim razredom i nastavnicima, ali van škole.
Na terenima, igralištima, u parkovima, neka pričaju, nek se smeju, nek plaču, nek vrište, nek se grle…
Neka nam preko ljeta sva deca budu u fokusu.
Od 1. septembra mora potpuna reforma obrazovnog sistema – osnovna škola mora konceptualno da se menja.
Ovim rečima započinje priču Milanka Negić, majka Sofije (13), koja je 3. maja ubijena u školi na Vračaru.
Odlučila je da se oglasi u javnosti kako bi pokušala nešto da promeni, kako bi ukazala na činjenicu da mora da se menja dosadašnji sistem osnovnog obrazovanja.
Djeci treba da se ponudi sadržaj koji će, pre svega, razvijati empatiju, bliskost, drugarstvo, međusobno poštovanje, a ne da sve, kao dosad, bude samo trka za ocenama.
Imam snage da se borim
– Ja imam i dete od četiri i po godine, imam volje i snage da se borim, želim da mi to dete ovde odrasta i bitno mi je u kakvom će društvu odrastati…
Zato hoću da ukažem na sve ovo i neverovatno mi je kako ovih dana svi maše temu, kako im je nekako sve drugo u fokusu sem krucijalnih stvari.
Ovo moram da kažem iako mi sve ovo iziskuje puno energije.
Ulažem puno napora i energije da Sofiju nekako održim prisutnom pored sebe, da joj čujem glas, da nekako nađem način kako ću dalje sa svime da se nosim… – kaže Milanka Negić za Kurir.
autor:http://kurir.rs
