Osamostaljivanje i odlazak iz roditeljskog doma mladima kreće da se vrzma po glavi već u srednjoškolskim danima. Studiranje u drugom gradu jedan je korak bliže, ali finansijska zavisnost znači da je do potpunog osamostaljivanja neophodno još par koraka. Međutim ne ide uvek se po planu.
U proseku tek sa oko 32 godine života mlad čovek u Srbiji napušta roditeljski dom i postaje “svoj čovek”, što je za oko šest godina više od proseka mladih u EU (26,5 godina), pokazuje poslednja analiza Statističkog zavoda Evropske unije – Eurostata.
Prema pomenutim podacima, prosek varira od države do države članice EU, a najstariji prosečni uzrast, svi sa 30 godina i više, beleže Portugal (33,6), Hrvatska (33,3), Slovačka (30,9), Grčka (30,7) i Bugarska (30,3). Nasuprot tome, Švedska (19), Finska (21,2), Danska (21,3) i Estonija (22,7) su zabeležile najnižu prosečnu starost mladih kada je reč o njihovom osamostaljivanju.
Postoji mnogo razloga zašto bi neko ostao da živi sa roditeljima i oni se uglavnom vezuju za finansije, sa jedne strane. Sa druge strane je to – lagodnost. Zašto bi neko otišao iz roditeljske kuće ako tako može da uštedi? Ne mora da izdvaja gotovo pola plate na kiriju i račune, uvek ima spreman ručak? Prosto, lakše je. Ovo je lak način da se uštedi novac, ali ne znači da je i najbolji, jer ume da košta slobode i živaca.
Ukoliko nemaju svoj stan, mladi moraju da ga iznajme ukoliko žele da se osamostale, a na njima je da odaberu da li će živeti u istom sami, sa partnerom ili sa više cimera.
Insteresovali nas je koliko svaka od ovih opcija košta u Beogradu, a za te potrebe smo razgovarali sa Anđelom, Verom i Isidorom koje su se pre par godina osamostalile i otišle iz roditeljskog doma.
Anđela (26) iznajmljuje stan u kući sa dečkom na Zvezdari
„Dečko i ja živimo u stanu u kući na Konjarniku od 40 kvadrata. S obzirom na to da smo stan iznajmili na preporuku, cena mesečne kirije je 270 evra. U tu cenu je uračuno grejanje kao i paket internet i televizija. Struja nam u proseku izađe oko 3000 dinara mesečno“, ispričala nam je Anđela što nas dovodi do računice od oko 300 evra.
Ivona (27) je do skoro mogla da živi sama u stanu, ali sada je to već postalo nemoguće
„Rođena sam u Beogradu i pre tri godine, na samom početku korone sam počela sam da živim sama. Od tada sam se selila tri puta, sada se selim četvrti put. Prve dve kirije su bile u iznosu od 150 evra, bez računa, računi su varirali zbog grejanja na struju, ali uslovi su u oba stana bili nehumani. Treći jednoiposoban stan je koštao 200 eura, a računi su zimi išli i do 17 hiljada dinara. Stan je prokišnjavao nekoliko puta, a imala sam i miševe kao goste. Zidovi posle prokišnjavanja nikada nisu sanirani, a stanodavac nije očistio prizemlje nakon što se prošle godine izlila kanalizacija za vreme poplava, to sam sama sanirala. Bez obzira na uslove odlučio je pre pola meseca da podigne kiriju za 100 eura. Sada je kirija 300, a računi su astronomski. Njegov izgovor su bile cene u Maksiju, sigurna sam da dve ruske porodice koje su se doselile u stan njegove ćerke i stan njegove sestre nemaju nikakve veze sa tim. S obzirom da ne uključujem opciju povratka kod roditelja, našla sam cimera u Kaluđerici. Soba će koštati 75 eura, dok će računi zimi ići do 80.
Vera (30) deli stan sa dvoje cimera u centru Beograda
„Trenutno živim sa dvoje cimera u stanu u centru. Stan ima tri odvojene spavaće sobe, a kirija je 600 evra mesečno. Režije, koje uključuju infostan, grejanje, struju i internet, u centru grada jesu veliki i trenutno koštaju oko 200 evra. Život u centru je, prema mom mišljenju, nemoguće ostvariti bez cimera. Već 12 godina živim odvojeno od roditelja i navikla sam da svoje finansije usmeravam troškovima u vezi sa stanom, ali da imam dovoljno i za neke druge prohteve. Bez obzira na visinu kirije ili primoranost da životni prostor delim sa prijateljima i prijateljicama, sve je mnogo bolje po moje mentalno zdravlje od života sa roditeljima“, otkriva nam Vera što nas dovodi do računice od oko 270 evra po osobi.
Autor:espreso.co.rs